Poljsku, jednog od najvećih proizvođača hrane u Evropi i ključnog izvoznika čija kretanja diktiraju cene širom kontinenta, potresa nova agrarna kriza. Troškovi proizvodnje hrane tamo su već dramatično porasli, ovogodišnji prinosi podbacili su zbog vremenskih nepogoda, dok su otkupne cene na terenu i dalje niske.

Poljski poljoprivrednici upadaju u ozbiljne probleme, a tamošnji vodeći ekonomisti upozoravaju - ova opasna spirala sa evropskog tržišta uskoro će se preliti na rafove prodavnica i pokrenuti novi talas poskupljenja. "Ovaj proces tek hvata zalet", poručuje poljski ekonomista Jakub Olipra, najavljujući drastičan skok cena šećera, mleka, putera i voća.

Analitičari očekuju da će još krajem 2026. godine dosadašnji pad cena hrane u Evropi naglo usporiti, a da će u narednoj godini hrana početi da poskupljuje sve bržim tempom. Ovaj talas poskupljenja posebno će pogoditi nekoliko ključnih kategorija osnovnih životnih namirnica.

Poskupljenje tek stiže u prodavnice: Energetski šok udara preko đubriva

- Visoke cene energenata udaraju na tržište hrane pre svega preko đubriva. Gas je ključni sastojak u proizvodnji azotnih đubriva, a kada troškovi njihove proizvodnje porastu, taj efekat se preliva na celokupnu prehrambenu industriju. Prvo poskupljuje biljna proizvodnja, zatim stočarstvo, a na kraju ceh plaćaju potrošači pred rafovima. Upravo će rast cena đubriva u narednim kvartalima biti jedan od glavnih izvora pritiska na cene hrane - objašnjava Jakub Olipra, viši ekonomista banke "Credit Agricole" za poljski Business Insider.

Međutim, problem se ne završava samo na đubrivu. Skuplje gorivo automatski podiže troškove rada poljoprivrednih mašina, sušenja žitarica, grejanja plastenika i staklenika, hlađenja, prerade i samog transporta robe.

- Energetska kriza utiče na poljoprivredu kroz nekoliko kanala istovremeno. Prvo, preko đubriva; drugo, kroz oštru konkurenciju između prehrambenog sektora i sektora biogoriva za poljoprivredne sirovine; treće, preko troškova transporta; i četvrto, kroz samu energetsku zahtevnost poljoprivredne proizvodnje i prerade. Kada su nafta i goriva skupi, daleko je isplativije deo sirovina usmeriti u proizvodnju biogoriva, što znatno smanjuje ponudu za ishranu. Kao rezultat toga, cene na poljoprivrednim tržištima vrlo često verno prate cene energenata - ističe Olipra.

Poskupljenja stižu sa zakašnjenjem: Zašto udar ne osećamo odmah?

Potrošači u marketima možda još ne vide punu razmeru ovog problema. Poljoprivredno tržište reaguje na rast troškova znatno sporije nego benzinske pumpe ili berze struje i gasa.

- Za agrarno tržište karakteristično je relativno veliko vremensko kašnjenje između pojave samog šoka i njegovih direktnih posledica po potrošače. O krizama na energetskom tržištu govori se danas, ali poljoprivrednici tek sada kupuju skuplja đubriva. Ta đubriva uticaće na troškove proizvodnje tek u narednim setvama i žetvama, a zatim na cene gotove hrane. Od trenutka kada nastupi šok do trenutka kada njegove posledice vidimo u radnjama, često prođe mnogo meseci - naglašava ekonomista "Credit Agricole".

Sličnu procenu iznosi i Marijuš Đivulski, analitičar poljoprivrednih tržišta u poljskoj banci "PKO BP".

- Više cene goriva podižu troškove proizvodnje sirovina. Kod proizvoda sa dugim proizvodnim ciklusom, prelivanje viših cena goriva i đubriva na cene sirovina nije proces koji se može uočiti u kratkom roku - ukazuje Đivulski.

Ipak, pojedina roba će reagovati munjevito:

- Viši troškovi energije mogu znatno brže pogurati cene proizvoda kao što su živinsko meso ili povrće iz plastenika. Skuplje gorivo takođe odmah podiže troškove prevoza sirovina i gotovih proizvoda, što će direktno gurati maloprodajne cene nagore - dodaje Đivulski.

Inflacija hrane preti da pređe čak 7 odsto

Analitičari banke "PKO BP" procenjuju da bi deflacija cena hrane, koja traje još od juna, mogla da se završi u četvrtom kvartalu 2026. godine.

- Na kraju godine inflacija hrane mogla bi da iznosi nešto preko 2 odsto, dok bi sredinom 2027. godine mogla da premaši 5 procenata. Ključni faktori rizika ostaju geopolitička situacija i vremenske nepogode. Klimatski fenomen El Ninjo može dodatno povećati rizik od loših uslova za proizvodnju pojedinih sirovina, pre svega šećera - prognozira Marijuš Đivulski.

Još mračniji scenario predviđaju analitičari "Credit Agricole":

- Računamo na to da će posledice aktuelnog energetskog šoka biti sve uočljivije u narednoj godini. Prema našoj oceni, rast cena hrane i bezalkoholnih pića u drugoj polovini godine mogao bi da se približi cifri od čak 7 odsto. Danas još imamo pad cena hrane, ali mehanizam agrarnog tržišta funkcioniše tako da se poskupljenje energenata preliva sa velikim zakašnjenjem. Ovaj proces tek uzima maha - upozorava Jakub Olipra.

Ekspert ipak napominje da ne treba očekivati reprizu ekstremnog cenovnog udara iz 2022. godine, kada su se u istom trenutku poklopili postpandemijski lomovi, gasna kriza, rat u Ukrajini, opšta panika i špekulacije na berzama. Trenutni pritisak troškova je manji, ali sasvim dovoljan da ponovo opasno ubrza rast cena hrane.

Loš rod žita, voća, povrća i krompira

Cenovni pritisak dodatno podgreva drastično slabiji rod - kako u Poljskoj, tako i na globalnom nivou. Prema podacima iz izveštaja "Agro Navigartor" banke "PKO BP", svetska žetva žitarica u sezoni 2026/27. biće za 2,5 odsto manja nego prošle godine. Proizvodnja žitarica u Poljskoj procenjena je na 35,5 miliona tona (pad od 5 odsto), dok bi u samoj Evropskoj uniji rod kukuruza mogao da se strmoglavi za čak 16 odsto.

Problemi se tu ne zaustavljaju:

Rod voća sa stabala u Poljskoj manji je za skoro 17 odsto, a jabuka za 18 odsto.

Proizvodnja malina pala je za 24 odsto - na najniži nivo u poslednjih 19 godina!

Prinos povrća na otvorenom polju biće manji za 4 odsto, a krompira za čak 15,4 odsto.
- Ovogodišnji rod nikako se ne može nazvati uspešnim. Podaci pokazuju masovne padove prinosa kod žitarica, voća i povrća. Naročito je teška situacija u voćarstvu zbog prolećnih mrazeva. Što je najgore, poljoprivrednici su se našli u makazama gde rod pada, a otkupne cene mnogih kultura još nisu skočile. To je pogubna kombinacija za prihode gazdinstava - upozorava Olipra.

Primer su jabuke, gde su cene dugo obarale zalihe iz prethodne sezone, pa je otkupna cena desertnih jabuka u septembru bila 19 odsto niža nego lani. Sa druge strane, manjak robe doveo je do toga da cene smrznute maline u septembru skoče za čak 56 odsto na godišnjem nivou.

Crno more ponovo diktira cenu hleba

Novo žarište neizvesnosti jeste geopolitika. Napadi Rusije i Ukrajine na izvoznu lučku infrastrukturu i trgovačke brodove na Crnom moru ponovo su zakočili plasman žita iz tog regiona. Prognoza izvoza ruskog i ukrajinskog žita u sezoni 2026/27. smanjena je ukupno za 13,5 miliona tona - na 85 miliona tona, što je pad od 11 procenata na godišnjem nivou.

- Ako se ograničenja u isporukama nastave, to će direktno pogurati dalji rast cena žitarica, što posredno poskupljuje celokupnu proizvodnju hrane - navodi Đivulski.

Svetske berze su već reagovale: u trećem kvartalu cene pšenice na evropskoj berzi Euronext MATIF skočile su za više od deset odsto, dok su na kraju septembra bile za 27 odsto veće u odnosu na prethodnu godinu. Terminski ugovori za kukuruz skuplji su na godišnjem nivou za preko 50 odsto. Banka "PKO BP" predviđa da bi prosečna otkupna cena pšenice u četvrtom kvartalu mogla biti za 17 do 28 odsto viša nego pre godinu dana.

Šta će najviše poskupeti?

Prema proceni Jakuba Olipre, najveći udar na novčanike očekuje se kod sledećih artikala:

Mlečni proizvodi
Masti i jestiva ulja
Jaja
Pojedine vrste mesa
Voće i povrće

- Posebno je dramatična situacija na tržištu mleka i putera. Kod putera su cene u proteklom periodu bile veštački spuštene agresivnim akcijama velikih trgovinskih lanaca. Povratak na realne tržišne nivoe doneće ogroman skok na godišnjem nivou - objašnjava stručnjak "Credit Agricole".

Signali preokreta već su vidljivi na veleprodajnom tržištu: krajem septembra cene putera dostigle su najviši nivo još od novembra 2025. godine. Snažno poskupljuju i proteinski proizvodi - obrano mleko u prahu u EU skuplje je za 38 odsto nego lani, a surutka u prahu za neverovatnih 58 procenata.

Marijuš Đivulski upozorava i na voće, povrće, krompir i šećer: - Izgledi za znatno manju ponudu u svetu i u Poljskoj nagoveštavaju postepeni rast cena ovih artikala. Jabuke i šećer su, baš kao i puter, tokom leta pojeftinili, ali se taj trend sada okreće.

Ipak, neće sve namirnice poskupeti u isto vreme. Velika ponuda mesa i dalje drži pod kontrolom cene piletine i svinjetine. U septembru su domaće otkupne cene pilića bile 18 odsto niže nego lane, a izraženiji skok na tržištu svinjskog mesa očekuje se tek tokom 2027. godine.

Apsurd na poljskom tržištu: U prodavnicama papreno, u otkupu bescenje

Za same poljoprivrednike ova najava poskupljenja ne znači automatski spas. Troškovi su eksplodirali odmah, dok više otkupne cene stižu tek sporadično.

- Kada pogledamo otkup poljoprivrednih proizvoda, videćemo da na godišnjem nivou jedino pšenica beleži rast. U većini ostalih grana otkupne cene su i dalje niže nego pre godinu dana. Zato, uprkos narastajućim troškovima, mnogi proizvođači i dalje ne vide nikakav boljitak u svojim novčanicima - rezimira Olipra.

U avgustu je otkupna cena mleka u Poljskoj bila za 22 odsto niža nego lane. Proizvođači moraju da plaćaju skuplje gorivo i hemiju, a istovremeno broje milionske gubitke nastale usled prolećnih mrazeva, suša i letnjih toplotnih talasa.

Poljoprivrednici prete izlaskom na ulice

Vlada u Varšavi je pokrenula pakete pomoći agraru, ali poljoprivrednici tvrde da su te mere "kap u moru". Međutim, stručnjaci poručuju da ni veće subvencije ne mogu da zaustave talas koji dolazi sa svetskih berzi.

- Državna pomoć poljoprivrednicima može donekle da ublaži rast njihovih troškova proizvodnje, ali ne može da promeni zakonitosti formiranja cena na globalnim tržištima. Poljska samo prihvata cene sa svetskih berzi. Ako cene žitarica i sirovina na svetskom nivou divljaju, domaći proizvođači će sasvim prirodno tražiti više novca za svoju robu. Nijedna subvencija neće naterati seljaka da svoje proizvode prodaje ispod tržišne cene - zaključuje Jakub Olipra.