Rad preko aplikacija postao je važan deo tržišta rada u Srbiji, ali ljudi koji dostavljaju hranu, prevoze putnike ili obavljaju druge poslove preko digitalnih platformi nemaju nužno ista prava kao zaposleni u klasičnom radnom odnosu. Upravo bi se to moglo promeniti kroz najavljene reforme radnog zakonodavstva.

Usklađivanje propisa sa novom Konvencijom Međunarodne organizacije rada i Direktivom Evropske unije o platformskom radu moglo bi da otvori put ka većoj socijalnoj sigurnosti, jasnijim pravilima angažovanja i zaštiti od odluka koje donose algoritmi. Ipak, reč je o mogućim promenama koje zahtevaju odgovarajuće zakonske korake u Srbiji, a ne o pravima koja su svim platformskim radnicima već automatski zagarantovana.

Radnici bez sigurnosti: Šta bi novo zakonodavstvo promenilo?

Dostavljači i vozači koji posao pronalaze preko aplikacija često zavise od načina na koji platforma organizuje rad, određuje naknade i raspoređuje zadatke. Međutim, njihov formalni status može da se razlikuje od statusa zaposlenih koji imaju ugovor o radu, što utiče i na obim prava koja ostvaruju.

Prema predloženom pravcu reforme, cilj je da se status radnika određuje na osnovu stvarnog načina na koji obavljaju posao, a ne samo na osnovu naziva ugovora. Ako platforma određuje radno vreme, daje obavezujuća uputstva, nadzire učinak i ograničava mogućnost odbijanja zadataka, takve okolnosti mogle bi da budu važne prilikom utvrđivanja da li postoji radni odnos.

To bi predstavljalo značajnu promenu za ljude koji danas rade u nesigurnim uslovima. Ipak, konkretna prava zavisila bi od konačnih zakonskih rešenja i načina na koji bi se ona primenjivala u praksi.

Bolovanje, penzija i godišnji odmor

Jedna od najvažnijih mogućih promena odnosi se na socijalnu zaštitu. Ako bi platformski radnici dobili status zaposlenih, mogli bi da ostvare prava koja proizlaze iz radnog odnosa, uključujući odgovarajuće zdravstveno i penzijsko osiguranje, naknadu zarade tokom bolovanja i plaćeni godišnji odmor.

Za dostavljača koji svakodnevno provodi sate na ulici, često u saobraćaju i različitim vremenskim uslovima, takva zaštita mogla bi da bude posebno značajna. Povreda ili bolest danas može da znači prekid rada i gubitak prihoda, naročito kada zarada direktno zavisi od broja obavljenih dostava ili vožnji.

Penzijsko osiguranje takođe bi imalo dugoročan značaj. Umesto da se oslanjaju isključivo na trenutnu zaradu, radnici bi mogli da ostvaruju prava u skladu sa pravilima obaveznog osiguranja, pod uslovom da njihov status i doprinosi ispunjavaju zakonske uslove.

Algoritam više ne bi mogao sam da odlučuje o otkazu

Digitalne platforme koriste automatizovane sisteme za raspoređivanje poslova, praćenje učinka i procenu rada. Takvi sistemi mogu da utiču na broj dostupnih zadataka, pristup aplikaciji i mogućnost ostvarivanja prihoda.

Nova pravila usmerena su i na veću transparentnost ovakvog upravljanja. Radnici bi trebalo da budu obavešteni o korišćenju algoritama koji prate njihov rad ili utiču na odluke koje se na njih odnose.

Posebno je značajna zaštita od automatizovanih odluka sa ozbiljnim posledicama. Prema pravilima koja se razmatraju, odluke poput suspenzije ili deaktiviranja naloga i raskida ugovora trebalo bi da budu pod ljudskim nadzorom, uz mogućnost da radnik zatraži obrazloženje i preispitivanje odluke.

To bi moglo da smanji prostor za situacije u kojima zaposleni ostane bez pristupa aplikaciji, a da pritom ne dobije jasno objašnjenje razloga. Ipak, stvarni domet zaštite zavisiće od konačnog pravnog okvira i njegove primene.

Da li će dostava hrane i vožnja poskupeti?

Uvođenje većih radnih prava moglo bi da poveća troškove poslovanja digitalnih platformi i posredničkih kompanija. Doprinosi za osiguranje, naknade tokom odsustva i druge obaveze predstavljali bi dodatne stavke koje bi kompanije morale da uračunaju u poslovanje.

Da li bi se ti troškovi preneli na korisnike kroz više cene dostave i prevoza, za sada nije moguće pouzdano proceniti. To bi zavisilo od poslovnih odluka kompanija, konkurencije, troškova rada i spremnosti korisnika da prihvate eventualna poskupljenja.

Platforme bi mogle da deo troškova pokriju iz postojećih prihoda ili da promene model obračuna naknada. Moguće su i promene u načinu angažovanja radnika, zbog čega će konačan efekat zavisiti od toga kako budu uređeni odnosi između platformi, posrednika i ljudi koji obavljaju posao.

Nova pravila obuhvatila bi i druge platformske radnike

Promene se ne odnose nužno samo na dostavljače hrane i vozače. Širi okvir platformskog rada obuhvata različite poslove koji se organizuju ili omogućavaju putem digitalnih platformi, uključujući pojedine oblike frilens angažovanja.

Za primenu pravila bilo bi važno utvrditi prirodu konkretnog odnosa. Nije svaki frilenser automatski zaposleni, kao što ni svaki rad preko aplikacije sam po sebi ne znači da postoji radni odnos. Ključni bi bili stvarni uslovi rada, stepen kontrole platforme i relevantne zakonske odredbe.

Usklađivanje propisa moglo bi da donese jasniju raspodelu odgovornosti između digitalnih platformi i posredničkih firmi. To je važno jer se radnici često nalaze u složenom odnosu u kojem jedna kompanija organizuje posao, dok je druga formalno navedena kao njihov angažer.

Kada bi promene mogle da stupe na snagu?

Za stvarnu primenu novih prava potrebno je da Srbija odgovarajuće međunarodne standarde uključi u domaći pravni okvir. Zakon o radu predstavlja ključni deo tog procesa, a konkretan rok zavisi od odluka nadležnih institucija i usvajanja potrebnih propisa.

Zato dostavljači, vozači i drugi platformski radnici zasad ne bi trebalo da računaju da su najavljena prava već stupila na snagu samo na osnovu najava o reformi. Potrebno je pratiti usvajanje zakona, datum početka njegove primene i konkretne uslove koje će morati da ispune platforme i radnici.

Ako se reforme sprovedu, promena bi mogla da utiče na veliki broj ljudi koji u Srbiji zarađuju putem digitalnih aplikacija. Najvažniji rezultat bio bi jasniji pravni status i veća socijalna sigurnost, dok će uticaj na zarade, fleksibilnost rada i cene usluga zavisiti od načina na koji nova pravila budu sprovedena, piše Blic.