Kupovina stana na kredit i život u iznajmljenoj nekretnini na prvi pogled deluju kao dve potpuno različite finansijske odluke. Međutim, kada se uporede mesečna rata i kirija za stan iste površine, razlike u pojedinim gradovima iznenađujuće su male.
Prema uporednoj računici za tri najveća grada u Srbiji, mesečna rata za stan od 50 kvadrata gotovo se izjednačila sa zakupninom u Beogradu. U Novom Sadu kredit je nešto skuplji od kirije, dok je u Nišu mesečna rata neznatno niža. Ipak, samo poređenje ovih iznosa nije dovoljno da bi se zaključilo koja opcija donosi veću finansijsku korist.
Koliko košta kupovina stana u tri najveća grada?
Za poređenje je uzet stan od 50 kvadrata, uz učešće od 20 odsto i otplatu kredita na 25 godina. U modelu je korišćena kamatna stopa od 4,5 odsto, dok su cene nekretnina i zakupa preuzete iz proseka oglasa za septembar 2026. godine.
U Beogradu prosečna tražena cena iznosi 3.327 evra po kvadratu, pa stan od 50 kvadrata košta oko 166.350 evra. Za učešće je potrebno 33.270 evra, a mesečna rata kredita procenjena je na oko 740 evra. Prosečna kirija za istu površinu iznosi približno 729 evra.
U Novom Sadu stan iste veličine košta oko 121.400 evra. Učešće iznosi 24.280 evra, dok je procenjena mesečna rata oko 540 evra. Kirija za 50 kvadrata iznosi približno 514 evra, što znači da je zakup mesečno povoljniji za oko 26 evra.
U Nišu je računica drugačija. Stan od 50 kvadrata, po prosečnoj ceni od 1.691 evro po kvadratu, košta oko 84.550 evra. Za učešće je potrebno 16.910 evra, a procenjena rata iznosi 376 evra. Kirija za istu površinu je oko 382 evra mesečno.
Ovi iznosi predstavljaju ilustrativno poređenje, a ne konkretnu ponudu banke. Stvarna rata zavisi od uslova kredita, dok se cene stanova i zakupa razlikuju u zavisnosti od lokacije, stanja i karakteristika nekretnine.
Učešće je najveća prepreka za buduće vlasnike
Čak i kada je mesečna rata slična kiriji, kupovina zahteva znatno veći početni kapital. Za stan od 50 kvadrata u Beogradu potrebno je više od 33.000 evra samo za učešće, dok je za Novi Sad potrebno oko 24.000, a za Niš gotovo 17.000 evra.
Na taj iznos treba dodati i druge troškove kupovine. Kod starogradnje to može biti porez na prenos apsolutnih prava, ako kupac nema pravo na oslobođenje, kao i troškovi procene nekretnine, overe dokumentacije, upisa hipoteke i osiguranja.
Zbog toga je važno da kupac ne potroši svu ušteđevinu na učešće. Rezerva za nepredviđene situacije, popravke i redovne životne troškove može biti presudna za održivost dugoročnog zaduženja.
Cene stanova rastu brže od kirija
Podaci za septembar 2026. pokazuju da su prosečne tražene cene stambenih nekretnina u Srbiji za godinu dana porasle 17,69 odsto, dok su tražene kirije povećane 5,46 odsto.
U Beogradu je godišnji rast traženih prodajnih cena iznosio 12,97 odsto, dok su kirije porasle svega 1,11 odsto. U Novom Sadu prodajne cene povećane su 12,56 odsto, a zakupnine 2,49 odsto. U Nišu je zabeležen rast prodajnih cena od 11,40 odsto, dok su kirije porasle 6,11 odsto.
Takav odnos pokazuje da kupovina nekretnine postaje skuplja u odnosu na iznajmljivanje. Za ljude koji još nemaju dovoljno novca za učešće to može značiti da će im za kupovinu u budućnosti biti potrebno više sredstava, čak i ako mesečna kirija ostane relativno stabilna.
Ipak, rast cena nije garantovan u budućnosti, niti znači da će svaka nekretnina dobiti na vrednosti. Lokacija, kvalitet gradnje i stanje tržišta mogu značajno da utiču na konačan rezultat.
Zašto mesečna rata nije cela računica?
Plaćanje kirije ne stvara vlasništvo nad stanom, ali omogućava veću fleksibilnost i ne zahteva desetine hiljada evra početnog kapitala. Podstanar može lakše da promeni grad ili stan ako mu se promene posao, prihodi ili porodične okolnosti.
Sa druge strane, kupac koji otplaćuje kredit postepeno stiče vlasništvo nad nekretninom. Međutim, preuzima dugoročnu obavezu prema banci, troškove održavanja i rizik da mu se finansijska situacija promeni tokom otplate.
Značajnu ulogu ima i period tokom kojeg osoba planira da ostane u istom stanu. Ako se kupac preseli nakon nekoliko godina, troškovi kupovine i eventualne prodaje mogu umanjiti finansijsku korist. Ako u nekretnini ostane dugo, računica može izgledati drugačije, posebno ukoliko vrednost stana poraste.
Zato nije dovoljno uporediti samo kiriju i ratu. U obzir treba uzeti i početno učešće, ukupnu kamatu tokom otplate, troškove održavanja i mogućnost da se raspoloživi novac drugačije uloži.
Kada kupovina ima smisla, a kada je kirija bolji izbor?
Kupovina stana može biti razumna odluka za osobu koja ima stabilne prihode, dovoljno novca za učešće i rezervu za nepredviđene troškove. Posebno može odgovarati onima koji planiraju da dugo žive na istoj lokaciji i žele dugoročnu sigurnost u pogledu stanovanja.
Iznajmljivanje može biti praktičnije za ljude koji još grade karijeru, nisu sigurni gde će živeti u narednim godinama ili bi kupovinom morali da potroše gotovo svu ušteđevinu. U takvoj situaciji fleksibilnost i finansijska rezerva mogu biti važnije od sticanja vlasništva odmah.
Podaci za Beograd, Novi Sad i Niš pokazuju da mesečni trošak kredita može biti veoma blizu kiriji, ali da početni izdaci prave veliku razliku. Konačna odluka zato zavisi od finansijske situacije kupca, njegovih planova i sposobnosti da dugoročno podnese troškove vlasništva, pišu Nekretnine.rs.
Komentari (0)