Nemački preduzetnik koji već 18 godina letuje na Braču otvoreno je kritikovao promene koje je poslednjih godina primetio u hrvatskom turizmu, posebno rast cena i sve izraženiju komercijalizaciju.

Kristof iz Frankfurta na Braču je tokom godina kupio kuću i, kako navodi, postao deo lokalne zajednice. Upravo zato svoje iskustvo ne opisuje kao nezadovoljni turista koji je jednom posetio Hrvatsku, već kao neko ko gotovo dve decenije posmatra kako se destinacija menja. Njegovo otvoreno pismo objavljeno je na portalu Kroatien-Nachrichten.de.

Njegova poruka je jasna: novca ima, ali više ne želi da plaća cene za koje smatra da nisu opravdane.

"Ćevapi koštaju 20 ili 25 evra"

Posebno ga je iznenadilo koliko su poskupeli restorani i jednostavna jela.

Kako navodi, ćevapi ili pljeskavica na Braču mogu da koštaju 20 do 25 evra, dok odrezak ide do oko 35 evra.

Kristof, koji dolazi iz Frankfurta, kaže da je navikao na visoke cene, ali mu je teško da objasni kako jednostavan obrok na hrvatskom ostrvu može da košta koliko i obrok u centru jednog od najskupljih nemačkih gradova.

Poenta njegove kritike, međutim, nije samo u visokoj ceni.

On smatra da je problem u tome što se sve više gleda na pitanje koliko je turista spreman da plati, umesto na to da li cena odgovara usluzi koju dobija.

"Nije da nemamo novca"

U svom pismu Kristof naglašava da problem nije u tome što gosti ne mogu da plate.

Naprotiv.

Kako navodi, on i drugi gosti imaju novca, ali su sve manje spremni da ga daju za usluge za koje smatraju da više ne nude odgovarajuću vrednost.

Njegov utisak je da se odnos prema turistima promenio i da se od njih sve više očekuje da budu samo potrošači.

Čak se i tuš naplaćuje

Kao simbol promena navodi jedan naizgled potpuno nevažan detalj – javni tuš u uvali.

Prema njegovim rečima, ranije je postojao jednostavan tuš koji je postavila opština. Ljudi bi izašli iz mora, isprali so i nastavili svojim putem.

Danas je, tvrdi, korišćenje tuša moguće uz plaćanje.

„Niko neće osiromašiti zbog jednog evra“, poručuje Kristof, ali dodaje da nije stvar u tom jednom evru, već u pitanju da li baš sve mora da postane usluga koja se naplaćuje.

Najviše ga boli nešto drugo

Ipak, visoke cene nisu ono što ga najviše pogađa.

Kristof kaže da se posle toliko godina više ne oseća kao deo lokalne zajednice kao ranije. On smatra da se izgubio deo odnosa između domaćina i gostiju koji je nekada činio posebnost Dalmacije.

Seća se perioda kada je sezona bila samo jedan deo života lokalnog stanovništva, a ne njegov centar.

Upravo tu vidi najveći problem: Hrvatska, prema njegovom mišljenju, rizikuje da izgubi ono zbog čega su joj se dugogodišnji gosti i vraćali.

"Nismo tražili Sen Trope"

Kristof svoju kritiku završava porukom da Hrvatska ne mora da postane luksuzna destinacija da bi bila uspešna.

„Hrvatska za nas nikada nije bila Azurna obala. I to mislim kao kompliment Hrvatskoj. Nismo tražili Sen Trope. Tražili smo Brač“, poručuje nemački preduzetnik.

Njegova poruka je zato šira od priče o skupim ćevapima.

Turisti možda mogu da plate više, ali to ne znači da će zauvek želeti da plaćaju više.

A kada jednom izgube osećaj da dobijaju vrednost za svoj novac, mnogo je teže vratiti njihovo poverenje.