OTPIS DUGOVA! NOVI PORESKI ZAKON MENJA SVE: Ako ispunite ove uslove – više ništa ne dugujete državi!
Najnovije izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji donose niz promena koje će uticati na način kontrole, naplate i upravljanja javnim prihodima u Srbiji. Suštinski, lokalne samouprave se novim propisima približavaju modelu rada Poreske uprave, ali i dalje nemaju iste nadležnosti – poput identifikacije i registracije poreskih obveznika, otkrivanja poreskih krivičnih dela, kao i primene specifičnih metoda za procenu poreske osnovice, kao što su parifikacija i unakrsna procena.
Nova pravila za prodaju imovine dužnika
Velike izmene odnose se na postupak prodaje nepokretnosti u slučajevima kada poreski obveznici ne izmiruju svoje obaveze.
Po novom zakonu, prodaja može da počne već osam dana nakon što rešenje o izvršenju postane pravosnažno, a čak i ranije – ukoliko sam obveznik na to pristane. Prodaja će se obavljati putem javnog nadmetanja, a oglas o prodaji mora biti objavljen ne samo na oglasnim tablama Poreske uprave, već i na zvaničnim internet stranicama lokalnih samouprava.
U oglasu će biti precizirani svi ključni detalji – od opisa nepokretnosti i početne vrednosti, do uslova nadmetanja i roka u kojem kupac mora da uplati kupoprodajnu cenu. Posebno je naglašeno da na prodate nepokretnosti ne postoji pravo reklamacije, čime se jasno definiše kraj transakcije i sprečavaju kasniji sporovi.
Ako nepokretnost ne bude prodata u roku od tri meseca, prodaja se može obaviti neposrednom pogodbom, ali po ceni koja ne sme biti niža od jedne trećine početne vrednosti.
Ukoliko ni u roku od šest meseci imovina ne nađe kupca, ona prelazi u svojinu Republike Srbije ili lokalne samouprave, i to po istoj minimalnoj vrednosti.
Kupcima su nametnuta stroga ograničenja: imovinu ne mogu kupovati sami poreski obveznici, zaposleni u Poreskoj upravi, niti povezana lica. Zabrana se odnosi i na preprodaju, zakup ili poklanjanje te imovine u roku od godinu dana od kupovine, kako bi se izbegle zloupotrebe i prikriveni dogovori.
Novi rokovi i pooštrena kontrola
Zakon precizira i rokove u radu poreskih organa. Kada kontrola utvrdi da je obveznik pogrešno primenio poreske propise, Poreska uprava mora u roku od 60 dana da donese rešenje na osnovu zapisnika, kojim nalaže da se u roku od 15 dana isprave sve nepravilnosti i izmire obaveze.
Ako obveznik to ne učini, sada zakon dozvoljava da Poreska uprava sama podnese poresku prijavu u njegovo ime, čime se sprečava odugovlačenje postupka i obezbeđuje efikasnija naplata.
Posebno značajna novina tiče se poreskih olakšica – ako kontrola utvrdi da poslodavac nije ispunio uslove za njihovo korišćenje, Poreska uprava će mu naložiti da uplati poreze i doprinose koji su prethodno bili plaćeni iz budžeta, bez potrebe za podnošenjem izmenjene prijave.
Ko će dobiti otpis dugova
Najveća pažnja javnosti usmerena je na odredbe koje se odnose na brisanje poreskih dugova, kamata i pretplata za određene kategorije obveznika.
firme koje su ugašene kroz stečaj, likvidaciju ili po službenoj dužnosti,
preduzetnike koji su izgubili status do kraja 2014. godine,
kao i preminule građane upisane u knjigu umrlih do 31. decembra 2014. godine.
Ovi dugovi biće izbrisani samo ako do kraja 2024. godine nije utvrđena odgovornost drugog lica, nije upisano založno pravo, niti pokrenut postupak za naplatu putem sekundarne poreske obaveze.
Takođe, biće otpisan sav porez i sporedna davanja kod kojih je do 1. januara 2025. nastupila apsolutna zastarelost prava naplate, osim ako postoji aktivno založno pravo. Isto važi i za preplate poreza čiji je rok povraćaja istekao do tog datuma.
Zakon obuhvata i fizička lica kojima je Poreska uprava dodelila posebne identifikacione brojeve po službenoj dužnosti – osim onih koji podležu obavezama po zakonu o tzv. ekstra porezu iz 2001. godine.
Kako će se sprovesti otpis
Postupak će voditi radna grupa koju formira direktor Poreske uprave uz saglasnost Koordinacionog tela Vlade Srbije. Ova grupa će, koristeći baze podataka državnih organa, sastaviti spisak obveznika čiji se dugovi otpisuju, sa tačnim PIB brojem, vrstom i iznosom duga.
Poreska uprava će takođe morati da sprovede knjiženja i gašenje posebnih PIB brojeva dodeljenih u postupcima privatizacije, i to najkasnije do kraja 2026. godine.
Zakon predviđa i praktično rešenje za male iznose – ako je dug manji od 100 dinara, Poreska uprava neće izdavati rešenje, već će dug automatski otpisati po službenoj dužnosti.
Ukidanje vanbilansne evidencije i prelazak u redovni sistem
Prema članu 39. i završnim odredbama novog zakona, biće ukinuta vanbilansna evidencija Poreske uprave, u kojoj su se do sada vodili nenaplativi i zastareli dugovi.
Ova evidencija biće zatvorena do 31. decembra 2026. godine, a od tada se u nju više neće unositi novi podaci.
Sve obaveze koje su bile evidentirane u okviru stečajnih postupaka do tog datuma, Poreska uprava će od 1. januara 2027. godine preneti u redovno poresko računovodstvo, gde će biti označene kao sumnjiva i sporna potraživanja.
Pored toga, Poreska uprava mora da izradi elektronski izveštaj o svim neplaćenim porezima i preplatama koje su do sada bile evidentirane vanbilansno. Izveštaj mora sadržati PIB, naziv ili ime obveznika, vrstu i iznos obaveze, kao i teritorijalni kod. Rok za izradu tog dokumenta je 31. decembar 2027. godine.
Kada zakon stupa na snagu
Zakon će stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, ali će se njegove odredbe primenjivati postepeno.
Glavne odredbe počeće da važe tokom 2025. godine, dok će neke – posebno one koje se odnose na evidenciju fizičkih lica i plaćanje poreza u stranoj valuti – biti pomerene za početak 2027. godine. Isto važi i za brisanje vanbilansnog računovodstva i deo propisa o organizacionoj nadležnosti Poreske uprave.
(Biznis.rs)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
BIZ
Komentari (0)