Stanari poznatog BEOGRADSKOG NASELJA ZARATILI ZBOG CRKVE

Reporteri „Alo!“ pokušali su da na licu mesta dobiju odgovore na pitanja zbog kojih je to naselje ponovo u žiži pažnje javnosti.

Čudno je što kada kročite u Stepu retko ko pristane da priča za novine pod imenom i prezimenom ili da se fotografiše jer „ne želi da se zamera komšijama“.

Grupa od oko 200 nezadovoljnih stanara, od ukupno 12.000, koliko ih je u Stepi, odlučna je u svojim zahtevima.

- Sa pravom tražimo to što tražimo! Kada smo ovde kupovali stanove, oni su se reklamirali tako što su pominjani tržni centar, dom zdravlja, elitno naselje... Od toga imamo hipermarket. Bilo je u planu da se sve to gradi. Imamo jednu školu i vrtić, a treba nam još toliko. Takođe, od doma zdravlja smo dobili ambulantu DZ Voždovac u lokalima obližnje zgrade. Tu su odeljenja opšte medicine, pedijatrija i ginekologija - priča jedan od žitelja Stepe i dodaje da se sada gradi crkva, pre svih pomenutih objekata.

- Ne treba nam crkva - dodaje on i žurno odlazi.

Njegova komšinica vrti glavom i odmahuje rukom.

- Znate kako nas zovu? Razmaženi! Nikome ne može da se udovolji. Ovo je mlado naselje. Za sada imamo sve što je neophodno. Ta crkva me ne zanima. Ako im smeta, ne moraju da je posećuju. Počela je gradnja. Idite da vidite. Ne znam da li u osnovi ima 100 kvadrata, nije pored zgrada, ne zaklanja nikome pogled - ispraća nas ona.

Nije izdržao a da se ne umeša, takođe anonimno, i jedan od predsednika kućnog saveta obližnje zgrade.

- Ta crkva sada ima legalnu dokumentaciju, što pre četiri godine nije imala. I tada nismo dozvolili da se gradi. Nismo dozvolili ni benzinsku pumpu. Srpska pravoslavna crkva obećala je i prateće objekte - vrtiće i igrališta. Mislim da blokada Slavije nije rešenje. Ispaštaće ljudi koji će tuda prolaziti. Čelnici Beograda lepo su rekli da nisu nadležni za naš problem - imamo školu, vrtić, dom zdravlja, a crkva nije njihova stvar - priča on i dodaje da je za sve potrebno vreme - ako u naselju bude bilo toliko dece, onda će se izgraditi još jedna škola.

Za razliku od svih anonimnih, prišao nam je penzioner Omer Čolić (79) i rekao da je naselje uslovno za život.

- Imamo sve. Lekare, prodavnice, prevoz. Evo, hoće i crkvu da prave. Pa šta? Mene to ne interesuje, pa ne znam ni lokaciju gde je započeta. Tri godine sam ovde i zadovoljan sam - kaže Čolić.