Smrdibube su mi uništile stan u Beogradu, sve je počelo da se raspada! Kada su došli radnici rekli su da nikad ništa slično nisu videli!

Beozopasne napasti koje zuje, uvlače se u veš i u napadu panike, jer znaju da im se bliži kraj, ispuštaju gadan miris koji nije tako lako isterati iz prostorije mogu, ako se namerače, da naprave ozbiljnu štetu u stanovima.

Kao neko ko se gadi insekata njihovo prisustvo u stanu sam doživljavao kao uzurpiranje životnog prostora koje se rešava brzim refleksima - izbacivanjem i povremenim likvidiranjem papučom, novinama ili knjigom. Ali jednog lepog sunčanog dana shvatio sam da smrdibube nisu u prolazu, već su se uselile u stan u koji sam sve investirao sa namerom da se razmnožavaju dok konačno ne preovladaju i isteraju me.

Početak Hičkokovog horor filma u mom domu u Beogradu je startovao intezivnom kišom pre nekoliko godina koja je rezultirala poplavama u Srbiji. S obzirom da imam zastakljenu terasu i prozore od bukovog drveta, velika količina voda je pronašla put kroz sitne pukotine prelakiranog drveta koje je vremenom postalo teško i blago nabubrelo.

Za posledicu prozore je bilo jako teško otvoriti i zatvoriti jer od težine šarke su popustile. Svestan sam bio da će prozori morati da se promene, ali nisam žurio sve dok njihovo veličanstvo smrdibube nisu pronašle utočište u prozorima.

Vlažno drvo je postalo novi dom za smrdibube koje su napravile gnezda unutar prozora i drveta. Ne pričam o desetak njih, bilo ih je na stotine.

Prvi znak za uzbunu je Hičkokova scena sa vranama koje napadaju govornicu, samo što u ovoj verziji priče smrdibube napadaju sve što je bilo u stanu. Šetale su u kolonama po krevetu, ormanu, garderobi, policama, ponekad bi se se ušukale i sa mnom u krevet i dok spavam kao u košmaru šetale mi po licu.

S obzirom da je u medijima bila priča da je u pitanju najezda smrdibuba u Beogradu mislio sam da svi imaju isti problem, sve dok nisam primetio da one ne dolaze spolja, već da izlaze iz gnezda koje su napravile u prozorima na terasi. Bilo ih je toliko da se jedan deo prozora odlomio.

Hteo ne hteo, poslednji dinar sam investirao u PVC. Ljudi koji su došli da menjaju prozore mislili su da malo preterujem sa pričom o invaziji, ali kad je počelo skidanje svi su istu stvar rekli: "Ovo u životu nisam video. Bilo ih je na stotine".

Moram da priznam da se ljudi uglavnom nasmeju na priču o smrdibubama u mom stanu, ali zamislite da se jednog jutra probudite u zagrljaju sa njih desetak, o ostatak se šetka u drugim delovima stana. Znate da ne postoje metode, niti zaprašivanje koje može da ih otera. Ako ih ima u velikom broju u stanu, imajte na umu da ne dolaze spolja nego da su našle pogodno mesto kod vas i gnezde se.