Ova bolest je kriva za česte lomove kostiju
Postoje dva osnovna tipa osteoporoze - postmenopauzalna, koja se javlja kod žena nakon menopauze, i senilna, svojstvena za oba pola, posle 70. godine.
Shutterstock
Iako mnogi od nas ne osećaju godine koje su preturili preko glave, fakat je da što smo stariji, to nam kosti više gube elastičnost, poroznije su, krte i lako lomljive. Krivac za to je osteoporoza, bolest sa kojom se suočavaju ljudi takozvanog trećeg životnog doba! Progresivna je, a karakteriše je smanjenje normalne gustine koštanog tkiva. Naziv oboljenja potiče od latinskih reči koje u prevodu znače „šuplja kost“.
Kako za „Alo!” objašnjava dr Tihomor Milovanović, ortoped, postoje dva osnovna tipa osteoporoze - postmenopauzalna, koja se javlja kod žena nakon menopauze, i senilna osteoporoza, svojstvena za oba pola, posle 70. godine života.
Lečenje
Dr Tihomir Milovanović navodi da je lečenje osteoporoze složeno, kompleksno, dugotrajno i skupo.
- Neophodan je timski pristup lečenju, a u takvom timu poželjno je prisustvo i saradnja sa internistom, ortopedom, fizijatrom i radiologom. Trenutno su najefikasniji lekovi takozvani bisfosfonati, koji dokazano smanjuju rizik od preloma. S druge strane, mnogo je važnija prevencija nastanka osteoporoze. Neophodno je redovno merenje koštane gustine. U pitanju je savremena, precizna i potpuno bezbolna metoda kojom se određuje stepen odstupanja koštane gustine od normalnog stanja. Na osnovu rezultata merenja i laboratorijskih analiza započinje se sa odgovarajućom terapijom i dodatnim suplementima, uglavnom vitamina D - kaže on.
- Postoji i sekundarna osteoporoza, koja je udružena sa težim oboljenjima bubrega i štitaste žlezde, kao i sa upotrebom pojedinih lekova i hemioterapijom. Očigledno je da su žene mnogo češće i u težem obliku podložne ovom oboljenju. U osnovi oboljenja je smanjenje količine kalcijuma, koji osigurava čvrstinu kostiju. Kosti, lišene mineralne gustine i jačine, izrazito su osetljive na različite udarce, povrede i padove.
Samim tim, podložne su mnogobrojnim prelomima. Da bi se soli kalcijuma, kao gradivna materija koštanog tkiva, apsorbovale iz creva, neophodan je vitamin D, a da bi se kalcijum zadržao u kostima, potrebni su hormoni estrogen kod žena i testosteron kod muškaraca. Da bi se stvorilo dovoljno vitamina D u organizmu, neophodno je sunčanje, zdravi bubrezi, kao i unos kvalitetne i raznovrsne hrane, bogate vitaminima i drugim oligoelementima - kaže taj stručnjak.
Prema njegovim rečima, simptomi bolesti mogu godinama da izostanu, do samom trenutka najtežih posledica oboljenja - preloma.
- Prelomi nastaju prilikom normalnih aktivnosti. Uopšte ne mora da se radi o nekim značajnijim traumama koštanog tkiva. Dakle, početnih kliničkih simptoma nema, jer osteoporoza inicijalno nije bolna, ali su prelomi udruženi sa osteoporozom veoma bolni i veoma komplikovani za lečenje, bez obzira na to da li je operativno ili ne. Najčešće dolazi do preloma kičmenih pršljenova, posebno u grudnom i slabinskom delu. To dovodi do jakog bola u donjem delu kičme. Prelomi u predelu kuka, koji najčešće zahtevaju neodložno operativno lečenje, kao i prelomi podlaktice neposredno iznad ručnog zgloba, ali i lomovi nadlaktice u predelu ramena - navodi dr Milovanović.
On napominje da su dodatni faktori rizika za nastajanje osteoporoze pušenje, alkohol, fizička neaktivnost i gojaznost, upotreba kortikosteroida, oslabljeni imunitet, hronična zapaljenska stanja, a nasledno se prenosi sklonost ka nastanku ove bolesti.
Smanjite unos soli i šećera
Postoje tradicionalne, narodne metode prevencije i lečenja osteoporoze, a dr Tihomir Milovanović nam otkriva da su to mešavina meda i aloje, čaj od listova celera, kao i čaj mešavine od crvene deteline i maslačka.
- Ne manje važan je unos kalcijuma i vitamina D i K kroz ishranu, umereno izlaganje suncu i fizička aktivnost. Ishrana koja pospešuje stvaranje kvalitetne koštane mase, i na taj način deluje preventivno na nastajanje osteoporoze, dobro je poznata - masna riba - losos, haringa, tuna, sočivo, zeleno lisnato povrće - salata, blitva, prokelj, brokoli, spanać, pirinač, celer, koštunjavo voće i avokado, paprika, pomorandže i ananas. Potrebno je da se smanji unos belančevina životinjskog porekla, rafinisana so, šećer i kofein - savetuje taj doktor.