Lekari nas "drogiraju"
Da li zbog toga što smo nacija pod stresom ili zato što lekari posežu za receptima pre nego što popričaju s pacijentima, tek, lekove iz grupe sedativa i hipnotika u prethodnih godinu dana koristilo je 22,4 odsto ispitanika.
Shutterstock
Među ispitanicima, 13,9 odsto muškaraca konzumiralo je takve lekove i čak 30,9 odsto žena - od toga, 14,6 odsto u poslednjih mesec dana (osam odsto muškaraca i 21,2 odsto žena), uglavnom onih starijih, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije koji se bavio upotrebom sedativa, hipnotika i ilegalnih droga u našoj zemlji.
Prema njihovim podacima, svakog dana lekove za smirenje ili za spavanje uzima 4,4 odsto odraslih, od kojih je većina starosti iznad 34 godine. Sedativi se najčešće propisuju za probleme s anksioznošću, ali i visokim pritiskom, dok hipnotike koriste u terapiji nesanice, ali i drugih neuroloških poremećaja, piše novosadski "Dnenvik".
Pod stresom i razapete između obaveza na porodici, žene češće posežu za lekovima, kažu u "Batutu". Kada su u pitanju svakodnevni korisnici sedativa i hipnotika, najčešći su građani stariji od 45 godina.
Ilegalne droge, kaže psiholog Milan Nikolić, na svu sreću slabije koristimo, a tu, prema podacima do kojih su došli naši lekari, ozbiljno prednjače muškarci, i to oni stari do 44 godine.
Upotreba ilegalnih droga, bar jednom u toku života, zabeležena je kod osam odsto od ukupnog broja ispitivanih ljudi, starosti od 18 do 64 godine (10,8 odsto muškaraca i 5,2 odsto žena), sa većom zastupljenošću (12,8 odsto) kod mlađih odraslih ljudi od 18 do 34 godine starosti. I izbor droge zavisi od dubine novčanika i njene dostupnosti. Najčešće korišćena ilegalna droga među odraslom populacijom je kanabis (marihuana i hašiš), čija je upotreba, bar jednom u toku života, zabeležena kod 7,7 odsto ispitanika uzrasta od 18 do 64 godine.
Upotreba drugih ilegalnih droga je vrlo retka. Svega 1,6 odsto ispitanika je koristilo druge ilegalne droge, a svega 0,4 odsto od ukupnog broja ispitanika u prethodnih 12 meseci.
Kako kaže dr Nikolić, razlike u zastupljenosti upotrebe legalnih i ilegalnih droga mogu se objasniti socioekonomskim prilikama u Srbiji. Naime, kod nas je intenzivna upotreba alkohola i duvana društveno prihvatljiva i uglavnom se ocenjuje kao manje štetna. Za razliku od pića, upotreba ilegalnih droga, čak i povremeno, nailazi na visoki stepen osuđuvanja i smatra se mnogo štetnijom.