Kako pomeranje kazaljki na satu utiče na naše zdravlje

Mnogo se priča o tome kako pomeranje kazaljki na satu utiče na nas.

Uvođenje tvz. letnjeg računanja vremena izvorno je usvojeno radi štednje energije, a zvanično je prvi put sprovedeno u delo u Kanadi 1908. godine. Nemci i Austrougari su tu praksu usvojili za vreme i svetskog rata 1916. godine, zbog uštede goriva.

Kuriozitet je da je ovo pomeranje kazaljki na satu prvi put predložio 1784. godine čuveni vizionar, Bendžamin Frenklin, ali u satiričnom eseju. Tokom naftne krize 1972. godine, Francuska je obnovila zanimanje za ovu promenu, a za njom i Nemačka, iako se ubrzo shvatilo da i nema neke značajne uštede.

Posle toga ovu praksu počinju da prihvataju i ostale evropske zemlje. Tadašnja SFR Jugoslavija, pomeranje kazaljki uvodi 27. marta 1983. godine, kada smo prvi put prešli na tvz. letnje vreme.

Godišnji ritual u kojem menjamo sat jutarnje svetlosti za sat više večernjeg svetla, može izgledati kao bezopasna promena, ali da li je baš tako?

Svakog ponedeljka, u SAD, posle prolećnog pomeranja kazaljki, statistika je neumoljiva i kaže da se za 24 odsto poveća broj srčanih udara.

Studija koja iznosi ove podatke je rađena u periodu od septembra 2010. godine do marta 2013. godine. Bitno je naglasiti da se ne povećava broj ukupnih srčanih udara, nego je na nedeljnom nivou isti, ali se samo tog ponedeljka poveća za 24 odsto.

Doktori gledaju suprotan trend na jesen: u utorak nakon što vratimo satove na tvz. zimsko računanje vremena, koje je prirodno, broj srčanih udara pada za 21 posto. Ovo je nesumnjiv znak da samo pomeranje kazaljki, kada prelazimo na tzv. letnje računanje vremena koje nije prirodno, stvara probleme u našim organizmima.

Razlog zbog kojeg se ovo dešava je zbog toga što poremetimo raspored spavanja, pa tako na kraju marta, umesto da sa 1:59 časova pređemo na 2:00 časova, kazaljke ćemo pomeriti na 3:00 časova. I svi će tu noć spavati sat vremena manje, skoro niko ne zaspe sat ranije zbog ovoga.

A to je dokaz koliko su naša tela osetljiva i koliko je malo nespavanja dovoljno da se dese negativni procesi u našim organizmima. A da li će se neko od istraživača pozabaviti ovom temom i kod nas u Srbiji, ostaje da vidimo. Tragični trend povećanja broja srčanih udara traje samo taj jedan dan, ali naša tela ne mogu u potpunosti da se oporave od ovog prolećnog šoka nedeljama. Tada smo, takođe skloni da napravimo više smrtonosnih grešaka na putevima.

Istraživanje sprovedena u SAD od 2002. do 2011. godine, pokazalo je da je u povećanju broj saobraćajnih nesreća sa fatalnim ishodom, a u njima godišnje život izgubi 30 ljudi više, neposredno posle promene kazaljki. Novija istraživanja sugerišu da nam ova pomeranja kazaljki, verovatno ne uštede nikakve megavate električne energije. Ipak, postoje neki dokazi da produžavanje dnevnog svetla u večernjim satima može smanjiti stopu zločina i povećati vreme koje ljudi provode u vežbanju, barem u određenim klimatskim uslovima.

Međutim, manje od polovine zemalja u svetu učestvuje u ovom dvogodišnjem ritualu promene kazaljki na satu, a takva tradicija neizbežno košta neke ljude života. Dakle, dok svi možda možemo da uživamo u dodatnom dnevnom svetlu,  u ponedeljak 26. marta, budite pažljivi sa srcem i ključevima vašeg automobila.