Kada pročitate ovaj tekst, neće vam pasti na pamet da upalite klimu, makar bilo plus 60 napolju
Temperature vazduha napolju ovih dana dosežu svoj letnji maksimum i često je jedini spas boravak u zatvorenom uz klima uređaje. Međutim, izlaganje klima-uređajima nije potpuno bezazleno.
Shutterstock
Da bismo iskoristili njihove najbolje strane, a negativni uticaj na naše zdravlje minimalizovali, potrebno je držati se određenih pravila. O tome na šta treba pripaziti prilikom boravka u prostorima rashlađenim klima uređajem i kako mogu da utiču na naše zdravlje govorii su stručnjaci više puta, piše "Dnevnik.hr".
Ako se klima uređaj ne održava ili se pogrešno koristi kada je uključen, može dovesti do širenja mikroorganizama, od kojih najopasniji može biti uzročnik legionarske bolesti odnosno atipične upale pluća. Tu su i one nešto manje ozbiljne, ali jednako neprijatne poput prehlade, glavobolje, upale sinusa i uva, pogoršanje alergija i dermatitisa, kao i bolova u koštano-mišićnom sistemu...
Osobe izložene hladnom vazduhu klima-uređaja vrlo često se žale na bolove u području vrata, ruku, zglobova i leđa, odnosno onih delova tela koji su direktno izloženi strujanju vazduha s klima-uređaja. Sem toga, ako se ne ovlažuje vazduh, klima-uređaji će ga sušiti, a disanjem se suši i naša sluznica.
Ako su uređaji kvalitetni i ako se menjaju filter na svaka tri meseca meseca, mogu i povoljno uticati na zdravlje, naročito kod alergija i astme.
Izbegnite temperaturni šok
Prvenstveno treba regulisati temperaturu mikroklime, dakle naš radni prostor, kuću ili automobil sa spoljnom temperaturom. Naš organizam dobro podnosi temperaturnu razliku od šest do sedam stepeni Celzijusovih. U suprotnom izlaskom iz jako klimatizovanog prostora može doći do temperaturnog šoka. Izlaskom na visoke spoljne temperature dolazi do periferne vazodilatacije, što je izrazito opasno kod osoba s niskim pritiskom i osoba koje imaju problema s cirkulacijom. Treba izbegavati izlaganje hladnom vazduhu i podesiti brzinu strujanja vazduha, a svakako treba pripaziti i na adekvatno vlaženje vazduha.
Poslodavci bi takođe trebalo da se pridržavaju napisanih saveta. Dakle, razlika između spoljne i unutrašnje temperature trebalo bi da bude od šest do sedam stepeni, vlažnost od 40 do 60 odsto, a brzina strujanja vazduha najviše 0,2 metra po sekundi i to bez direktnog duvanja vazduha na ljude koji borave u tim prostorima. Osim toga, takvim postupanjem štedi se i struja.