Stručnjaci su precizno utvrdili: Ako spavate kraće ili duže od idealnog, prete vam srčani i moždani udar

 U okviru istraživanja, 3974 zaposlenih u bankama nosilo je nedelju dana uređaje za merenje aktivnosti kojima je i praćen njihov san, a napravljen je i 3D ultrazvuk srca i CT srca kako bi se pronašli tragovi srčanih bolesti.

Naučnici su utvrdili da u poređenju sa ljudima koji su spavali sedam do osam sati oni koji su spavali manje od šest imali su 27% više izgleda za 'pretkliničku' aterosklerozu - strukturne promene i zadebljanje na krvnim sudovima, stanje koje nije još dovoljno ozbiljno da izazove komplikacije.

Ranija su istraživanja povezala manjak sna sa tradicionalnim faktorima rizika za srčane bolesti poput povišenog šećera u krvi, povišenog krvnog pritiska, upale i gojaznosti.

“San zajedno sa ishranom i telesnim aktivnostima jedna je od zdravih navika koje treba da usvojimo i održavamo kako bi naš kardiovaskualrni sistem bio zdrav”, kaže voditelj studije Jose Ordovas, naučnik sa CNIC-a u Madridu i sa Univerziteta Tufts u Bostonu.

“Naši rezultati podupiru tradicionalno verovanje da bi trebalo da spavamo oko osam sati dnevno”, kaže Ordovas. “Za one koji zbog nekog razloga ne mogu da izbegnu kratak san preporuka je da budu aktivniji u kontroliranju drugih faktora rizika, poput ishrane i fizičke aktivnosti”.

 Zadebljanje arterija može se postupno razviti tokom nekoliko decenija pre nego što stvori probleme. Ljudi mogu da žive godinama sa pretkliničkim abnormalnostima pre nego što se kod njih razvije puna ateroskleroza koju obeležava nakupljanje taloga na zidovima krvnih sudova koje ograničavaju protok krvi i mogu da odvodu u srčane i moždane udare.

Iako je vrlo malo ispitanika, svega 160 ljudi, spavalo više od osam sati dnevno studija je utvrdila da te osobe imaju povećani rizik od srčanih bolesti. Žene koje su spavale više od osam sati imale su dvostruko veće izglede za pretkliničko nakupljanje taloga na zidovima krvnih sudova u odnosu na žene koje su spavale sedam do osam sati dnevno.

Muškarci su takođe imali nešto veći rizik od nakupljanja taloga uz previše sna, ali razlika je bila toliko mala da se moglo raditi i o slučajnosti.

“Važno je naglasiti da više nije uvek i bolje jer i previše sna može povećati kardiovaskularne rizike”, kaže Ordovas.

 Ispitanici su bili stari prosečno 46 godina i niko nije patio od srčanih bolesti. Prosečno su imali umereni višak telesne težine, a prosečno su se bavili 45 minuta dnevno umerenim do intenzivnim telesnim aktivnostima.

Ljudi koji su kraće spavali bili su stariji, težili više i imali veće visine holesterola i krvnog pritiska od pojedinaca koji su dovoljno spavali, navode naučnici u radu objavljenom u časopisu "Journal of the American College of Cardiology".

Naučnici su procenjivali 10-godišnji i 30-godišnji rizik ispitanika za ozbiljne kardiovaskularne epizode poput srčanog ili moždanog udara.

Prosečno ispitanici su imali za 5,9% veći rizik za srčani ili moždani udar u idućih deset godina i 17,7% veći rizik u narednih 30 godina.

Sa manje od šest sati sna 10-godišnji rizik porastao je na 6,9% a 30-godišnji rizik na 20,9%.

Rezultati ukazuju na važnost dovoljno odmora, kaže koautor istraživanja dr. Daniel Gotlib iz "VA Boston Healthcare System".

“Jedan od načina obezbeđivanja dovoljno sna je da on postane prioritet - isključivanjem televizora, računara, tableta i telefona u razumno vreme uz održavanje redovnog ritma spavanja i obezbeđivanje dovoljno vremena za opuštanje pre počinka te izbegavanje kofeina kasnije tokom dana”, kaže Gotlib. “Vežbanje i kvalitetna ishrana takođe mogu poboljšati kvalitet sna”.