Srpkinje duplo više rintaju po kući od Srba

Direktor RZS Miladin Kovačević rekao je na predstavljanju publikacije "Korišćenje vremena u Republici Srbiji 2010. i 2015. godine", da, kada se govori samo o plaćenom poslu, muškarci su u proseku skoro duplo više angažovani od žena na tim poslovima, odnosno tri sata i 46 minuta, a žene dva sata i četiri minute i to, smatra, potvrđuje stereotipe koji važe na ovim prostorima.

Međutim, potpuno je druga slika kada se govori o neplaćenom poslu, budući da istraživanje pokazuje da žene dvostruko više rade u kući od muškaraca, i to četiri sata i 36 minuta prema dva sata i pet minuta.

Bez obzira na zaposlenje, poslove u kući obavljaju uglavnom žene, pa za one koje rade te poslove to postaje druga smena.

U neplaćenim poslovima žene u proseku provedu više od četiri i po sati dnevno, a muškarci malo više od dva sata, što znači da žene dvostruko duže vremena provode na ovim aktivnostima.

Tako žene, u proseku, ukupno rade nepunih sedam, a muškarci skoro šest sati, s time što žene više od dve trećine vremena provode u neplaćenim, a muškarci u plaćenim poslovima.

Kovačević navodi da, kada bi se rad u domaćinstvu plaćao po minimalnoj ceni sata 2010. godine, za žene koje rade u domaćinstvu trebalo je da se izdvoji po 116 evra mesečno, a u 2015. po 138 evra, što na godišnjem nivou iznosi po 1.390 evra, odnosno po 1.650 evra.

Ako se uporede podaci iz 2010. i 2015. godine, za tih pet godina došlo je do promena u raspodeli vremena tokom dana na šest aktivnosti i kod žena, i kod muškaraca, a, radi lakšeg predstavljanja podataka, aktivnosti su grupisane u šest glavnih grupa aktivnosti: plaćeni posao, neplaćeni posao, učenje, lične potrebe, slobodno vreme i ostale aktivnosti koje obuhvataju neodređene aktivnosti i putovanja.

Interesantno je da se i kod žena i kod muškaraca vreme provedeno na plaćenom poslu održalo skoro na istom nivou kao pre pet godina, ali, u proseku, neplaćeni rad blago je smanjen kod oba pola.

Istraživanje je pokazalo i da stanovništvo Republike Srbije starosti 15 i više godina dnevno u proseku provede u nekoj vrsti rada skoro sedam sati, malo manje od pola sata u učenju, najveći deo dana - 10,5 sati u ličnim potrebama, a vreme koje je preostalo može se nazvati slobodnim vremenom i u njemu provodi šest i po sati.

Publikacija "Korišćenje vremena u Republici Srbiji 2010. i 2015. godine" nastala je na osnovu podataka dobijenih iz dva anketna istraživanja o korišćenju vremena, koja je RZS sproveo na teritoriji Srbije 2010. godine i tokom četiri meseca 2015. godine.

Istraživanje su podržale švedska Agencija za međunarodnu razvojnu saradnju i "Statistika Švedske", sa kojima RZS sarađuje više od 12 godina.