Ovo su automobili koji su krstarili putevima SFRJ

Generacije su odrastale uz ovaj automobil, koji je po današnjim merilima tehnički dinosaurus, ali u to vreme bio je više manje pristupačan narodu. Ostao je zabeležen podatak da je 1971. za kupovinu ovog automobila bilo potrebno izdvojiti 13 prosečnih plata, a prodavao se i na kredit.

Nije bio bezgrešan po pitanju kvarova, ali se lagano popravljao i svako ko se razumeo u mehaniku i motore mogao lako izaći na kraj sa kvarovima. Zastava 750 proizvodila se sve do 1985. godine, a u standardnoj verziji razvijala je 25 konja, što je bilo sasvim dovoljno za najveću brzinu od 110 km/h.

Reno 4 je važio za domaći auto jer se proizvodio i u Novom Mestu u Sloveniji kao i u raznim drugim zemljama. Proizvodnja je trajala od 1973. do 1992. godine, a proizvedeno je oko 575.000 primeraka. Često se sretao na putevima bivše države. Malo koga je ostavljao ravnodušnim, dok su se jedni hvalili njegovom pouzdanošću i prostranošću drugi su se smejali njegovom dizajlu i takozvanom “kišobran” menjaču. Važio je za veoma izdržljiv auto koji je mogao da savlada razne terene i preveze veliki teret bez ikakvih problema iako mu to nikako nije bila prvobitna namena.

NSU Princ 1000 se proizvodio od 1963, a u Sarajevu se od 1967. do 1972. proizvodio model NSU Princ 1200. Nemački auto (verzija 1000) je za to vreme imao zavidne pervormanse kao što su motor do 1000 kubika, 43 konjske snage , maksimalnu brzinu od 135 km/h i potrošnju od 8 do 9 litara. Motor mu je bio smešten pozadi, imao je vazdušno hlađenje ali je bio iI nešto nestabilniji zbog dosta lakšeg prednjeg dela automobile.

Wartburg se proizvodio u Istočnoj Nemačkoj i za svoje vreme važio je za prilično korektan auto. Na ovim prostorima najviše pamtimo model 353 W koji se još uvek sreće po putevima. Ovaj model se proizvodio kao limuzina i kao karavan.

Zapremina prtljažnika limuzine bila je 525 l, a karavana sa oborenim sedištima čak 1600 l, što je bilo za svako poštovanje.

Prema fabričkim podacima pri brzini od 90 km/h trošio je 7.4 litara benzina a potrošnja u gradskoj vožnju kretala se oko 10 litara.

Podmazivanje motora rešeno je tako što je ovaj auto sagorevao mešavinu benzina i 2% ulja.

Trabant je jedan od simbola Istočne nemačke i proizvodio se od 1957. pa sve do 1991. I za to vreme je stigao do neverovatne brojke od 3,4 miliona proizvedenih primeraka. Prema nekim podacima od trenutka naručivanja vozila do isporuke čekalo se I po godinu dana. Uprkos velikoj popularnosti u tadašnje vreme sam kvalitet izrade je bio više nego sporan.

Pokretao ga je nedovoljno efikasan dvotaktni motor koji je trošio previše goriva a šasija mu je bila izrađena od vrste plastike (osim krova i haube) što je bilo veoma korisno protiv korozije. Pred sam kraj proizvodnje modeli Trabanta su izrađivani sa motorima od 26 KS sa maksimalnom brzinom od 100km/h.

Uprkos svemu rečenom o ovom automobilu, on i danas ima mnogo poklonika kako u zemljama Istočne Evrope tako i na našim prostorima.