Italija želi Srbiju što pre u EU

U palati Kići predsednik Vučić dočekan je uz najviše državničke počasti.

Nakon intoniranja himne dve zemlje, predsednik Srbije i italijanski premijer obavili su smotru počasnog stroja.

Đentiloni i Vučić potom su razgovarali o bilateralnim odnosima dve zemlje, situaciji u regionu, kao i podršci koju Italija pruža Srbiji na evropskom putu.

"Nema potrebe za potvrdom činjenice da su naše dve zemlje dobri prijatelji, sa sjajnim ekonomskim i političkim odnosima", konstatovao je Đentiloni.

"Taj odnos treba iskoristiti i za poboljšanje stanja u regionu", istakao je italijanski premijer.

Predsednik Vučić naglasio je da je Italija jedan od najboljih trgovinskih partnera Srbije i izrazio nadu da će još više italijanskih investitora doći u Srbiju, kao i da će broj italijanskih turista biti povećan.

On je zahvalio na punoj podršci Italije evropskom putu Srbije, kao i na angažovanju italijanske vlade u organizaciji Samita zemalja Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, koji je održan pre dve sedmice u Trstu.

Predsednik Vučić obavestio je premijera Đentilonija o ekonomskim reformama koje je srpska Vlada preduzela u poslednje dve godine.
Dvojica sagovornika razgovarali su i o nastavku dijaloga sa Prištinom, odnosima u regionu i načinu za ubrzanje procesa integracija regiona Zapadnog Balkana u EU, saopšteno je iz Vučićevog Kabineta.

Premijer Đentiloni izrazio je nadu da će uskoro biti održana i sednica dve vlade.

Vučić se potom susreo i sa predsednikom Italije Serđom Matarelom, na čiji poziv je i doputovao u Italiju.

Matarelo je tokom susreta poručio da je Srbija zemlja lider po pitanju stabilnosti regiona.

"Zato je vaš ulazak u EU veoma bitan", rekao je Matarela u razgovoru sa Vučićem o odnosima dve zemlje, evropskom putu Srbije i zajedničkim projektima u borbi protiv terorizma i suzbijanja korupcije.

Matarela je čestitao Vučiću stupanje na novu dužnost i istakao da njegova poseta Italiji potvrđuje veliko prijateljstvo dve zemlje.

"Srbija može da bude uspešna zemlja na evropskom putu, ali ume da čuva i svoje tradicionalne odnose", istakao je predsednik Vučić i zahvalio na podršci Italije evropskom putu Srbije.

Predsednik naše zemlje takođe je istakao da se nada investicijama sa Apenina.

- Otvaraju se mogućnosti za dolazak velikog broja malih i srednjih preduzeća, koja bi zapošljavala izmedju 30 i 60-70 ljudi. Preduzeća, posebno iz centralne i južne Italije vide svoju budućnost i mogući prosperitet dolaskom na teritoriju Srbije i pravljenjem većeg profita iz rada, što je i za nas veoma dobro.

Matarela je ocenio da sve veće prisustvo italijanskih preduzetnika u Srbiji potvrđuje razvoj dobrih odnosa dve zemlje i naglasio da je do sada mnogo urađeno na polju borbe protiv terorizma i suzbijanja korupcije, zajedničkim projektima dve zemlje.

"Italija želi da se Srbija što pre pridruži Evropskoj uniji i to je jedan od osnovnih elemenata naše spoljne politike. Srbija je zemlja lider po pitanju stabilnosti regiona i zato je vaš ulazak u EU veoma bitan", zaključio je Matarela.

Poseta Italiji poslednja je u nizu sastanaka koje je Vučić, od stupanja na mesto predsednika Srbije, organizovao sa svetskim, evropskim i regionalnim liderima kako bi ostvario ambiciznu agendu političkog i ekonomskog napretka zemlje i ubrzanja puta Srbije ka članstvu u EU. 

Prema podacima NBS, Italija je na listi najvećih investitora u Srbiju, a kako je naveo nedavno ambasador Italije u Srbiji Djuzepe Manco, prisutno je, u našoj zemlji, više od 600 italijanskih firmi koje zapošljavaju više od 26. 000 radnika.

Robna razmena, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih deset godina više je nego udvostručena, porasla je sa 1,609 milijardi evra u 2006. godini na 3,746 milijardi u 2016 godini.

Srpski izvoz povećan je 2,6 puta - sa 736,1 miliona u 2006. godini na 1,954 milijardi evra u prošloj godini.

Prelomna godina u razmeni dve zemlje bila je 2013, kada je zahvaljujući izvozu Fijatovih automobila ukupna robna razmena povećana za više od 50, a srpski izvoz za više od 90 odsto.

Od tada Srbija u robnoj razmeni sa Italijom beleži suficit, koji je prošle godine iznosio 162 miliona evra.

Po ukupnoj spoljnotrgovinskog razmeni Italija je drugi spoljnotrgovinski partner, posle Nemačke, i druga zemlja iz koje najviše uvozimo.