Formirali špijunsku i parašpijunsku službu, ko pisne o rasparčavanju zemlje stradaće!

Kruz, kojem to nije pravo ime, živi u sunčanoj Barseloni, sinonimu za turizam, istorijsku baštinu i restorane. Ali, za njega je, objašnjava novinaru Fajnenšl Tajmsa", Barselona svet špijunaže, sukobljenih policijskih plemena i tajnih snimaka, mesto gde se iza kulisa odvija bitka za budućnost Španije.

Dugo su zagovornici katalonske nezavisnosti optuživali španske vlasti da tajno ratuju protiv boraca za nezavisnost, koristeći vojsku špijuna čiji je glavni zadatak pronaći "prljav veš" kojim će ih diskreditovati. Ali, čini se da se u međuvremenu stvorila i protivnička organizacija, svojevrsna parašpijunska služba unutar katalonske policije, koja i dalje radi na nezavisnosti pokrajine, prenosi "Jutarnji list".

Barselona u kojoj živi Kruz poprište je obaveštajnih bitaka hladnoratovskog Beča, nervozan je dok razgovara s novinarima. Njegova priča može razotkriti i oterati desetine ljudi u Kataloniji u zatvor. Ljude koji rade u policiji i neke političare. One koji su, dok je trajala propala bitka za nezavisnost regije, premrežili policiju i obrazovni sistem kako bi nastavili da guraju radikalnu politiku.

Kruz tvrdi da je sve počelo još 2014. godine kada je policija, pod kontrolom regionalne vlade sastavljene od pristalica nezavisnosti, počela da razvija paralelnu tajnu službu.

Špijunirali su se, tvrdi Kruz, advokati, političari, profesori, novinari i udruženja, svi koji su procenjeni kao neprijatelji nezavisnosti.

- Stvarali su katalonsku tajnu službu - kaže Kruz, dodajući kako je odlučio da iznese sve u javnost jer smatra da "policija treba da poštuje zakon", a ne da se bavi politikom. "Mete su im bili svi koji se nisu slagali s ideologijom regionalne vlade."

Katalonska policija i Ministarstvo unutarnjih poslova odbili su odgovoriti na novinarska pitanja o tome ili su izjavili da ne znaju za tu praksu.

Ali, kako ističe "Fajnenšl Tajms", ovo nisu tvrdnje jednog policajca. Dnevni list je razgovarao s četiri katalonska policajca, a isto potvrđuju i španske obaveštajne službe i vlada.

Četiri izvora bliska katalonskoj policiji tvrde da je ta služba uspostavljena delomično zato što je katalonska vlada verovala da unutar španske policije postoji špijunska služba čiji je cilj bio da zadrži Kataloniju u Španiji. O njoj su prošle godine katalonski vođe za nezavisnost govorili kao o "policijskoj brigadi stvorenoj za potkopavanje političkih rivala".

Što se katalonskih separatista tiče, španska vlada je sve započela.

Naime, prema rezultatima prošlogodišnjeg istraživanja katalonskog parlamenta, 2012. je špansko Ministarstvo unutarnjih poslova pokrenulo "Operaciju Katalonija". Cilj je bio - prema tvrdnjama katalonskih zastupnika, diskreditovati celi katalonski pokret za nezavisnost. Kao dokaz su isticali česte negativne priče o svojim vođama u novinama za koje su, tvrde, izvori bili policajci.

Prema mišljenju mnogih, krunski dokaz bio je kad je novinski portal "Publiko" objavio tajne snimke iz 2016. godine tadašnjeg španskog ministra unutrašnjih poslova Jorgea Fernandeza Díjaza.

Snimak upućuje na to da je ministar od šefa katalonskog Ureda za borbu protiv prevara tražio da diskredituje stranke zagovornice nezavisnosti.

Díjaz tvrdi da je snimak izvučen iz konteksta. Ali, Francisko Marko, direktor jedne od najpoznatijih španskih detektivskih agencija, o tome je napisao knjigu. Tvrdi da je od 2012. u Kataloniji bilo 40 policajaca sa samo jednom misijom: pronaći mrlje na zagovornicima pokreta za nezavisnost.

- Jedne su pratili, drugima su prisluškivali telefon. Nije bilo sudskog nadzora nad njihovom praksom - priča on. Ali, španska vlada negira da se to ikada dogodilo i ništa se nije uspelo dokazati na sudu.

Izvori bliski Ministarstvu tvrde da su na meti bili samo korumpirani političari. Kao primer navode Jordija Pujola, lidera regije od 1989. do 2003., koji je na kraju priznao da je pohranio milione evra na račune u poreznim oazama. Separatisti tvrde da je tajna policija namerno pratila sve koji su imali veze s pokretom za nezavisnost.

Ali, prema pričama svedoka, isto su, i to običnim ljudima, svojim Kataloncima, radili katalonski tajni odredi.

Josef Ramon Boš, Katalonac iz separatističke porodice, bio je jedan od retkih u svom kraju koji je podržavao ostanak regije u sklopu Španije. Ali, nakon što je osnovao udruženje za borbu za ostanak u Španiji, prijatelji iz policije upozorili su ga da je pod pratnjom i da ga prisluškuju. Pre jednog skupa koji je trebaolo da održi policija je pretražila restoran u kojem se održavao.

- Bio sam u šoku. Slobodan sam građanin. To je kao u staljinističko doba - izjavio je Boš i dodao kako je mislio da je reč o izolovanom incidentu.

Paljenje dokumenata

Prema tvrdnjama Španije, prošle godine policija je presrela vozilo katalonske policije koje je, puno dokumenata, išlo prema krematorijumu. Španska policija tvrdi da su unutra bile dokumentovane obaveštajne akcije, uključujući i operaciju nadziranja Boša. Boš nije bio jedini nevini građanin na meti.

Prema jednom policijskom izveštaju, u koje je "FT" dobio uvid, najpomnije je praćen Hoze Marija Fuster-Fabra, poznati katalonski advokat, takođe javni zagovornik ostanka u Španiji.

- Godinama sam bio advokat katalonske policije. Jako me iznenadilo što me je policija pratila - kaže 60-godišnjak, dodajući da je povređen nakon saznanja jer se smatrao prijateljem policije. Branio je jedinu policijsku žrtvu terorističke organizacije ETA.

Sergio Santamaría, bivši zastupnik Narodne stranke, zagovornik jedinstvene Španije, podigao je sudsku tužbu protiv policije.

- Znao sam da me prate, ali to me nije pripremilo za šok dok sam čitao policijsko izveštaje. Do tad sam mislio da sam političar, građanin i da sam slobodan da se izražavam. Ali, ovo je kršenje osnovnih ljudskih prava - ističe Santamarija.

Ovi izveštaji tek su mali uvid u to kakve je operacije vodila katalonska obaveštajna služba. Poslana su na Vrhovni sud Katalonije koji će u idućih nekoliko meseci odlučiti hoće li podići tužbu. Prema španskom zakonu, praćenje je dopušteno ako postoji opravdan razlog, primera radi pretnja za javnu sigurnost. Jedno je sigurno: rat za katalonsku nezavisnost ili ostanak regije u Španiji, će se nastaviti.