MOŽEŠ DA IMAŠ I ČETIRI PASOŠA, SA SVAKIM SI GRAĐANIN DRUGOG REDA Evo kako EU pravi pakao od života Srbima na Kosovu!

Međutim, odluka je za građane Kosova "deža vi", jer su još u maju 2016. godine euforično proslavljali sličnu preporuku. Ona je tada bila uslovljena demarkacijom granice sa Crnom Gorom što se, sve do skoro, nije desilo. Zato su ovaj put oprezniji jer nije isključeno da preporuka, zapravo, iza kulisa bude uslovljena formiranjem Zajednice srpskih opština (ZSO). U praksi, to znači da bi vizna liberalizacija mogla da se dogodi, ali ne mora da znači da će tako i biti.

Za kosovske Srbe vest o mogućoj liberalizaciji viza za Kosovo uglavnom je pozitivna, iako se sama tema u velikoj meri ignoriše kako u privatnom, tako i javnom diskursu. Šta je razlog tome?

Četiri vrste pasoša

Srbi sa Kosova danas imaju tri vrste pasoša, kao i mogućnost da imaju i četvrti - kosovski. Najpre, reč je o biometrijskim pasošima koji su izdavani u Raškoj do 2009. godine i koji, iako se vode na gradove na Kosovu, "ulaze" u bezvizni režim.

Druga vrsta pasoša su oni koje je izdala Koordinaciona uprava nakon avgusta 2009. godine, i koji ne potpadaju pod bezvizni režim, odnosno viza za putovanja za one koji ih poseduju je neophodna. Za ove pasoše kaže se i da su pasoši "drugog reda".

Ovakav "aranžman" zapravo je bio uslov da se 2009. godine Srbiji odobri vizna liberalizacija. Tada je Evropska komisija taj uslov obrazložila "potencijalom za ilegalnu migraciju", ali i nemogućnošću Srbije da garantuje istinitost podataka u tim putnim dokumentima. Od formiranja Koordinacione uprave, do jula 2016. godine, to telo je izdalo 97.809 pasoša.

Treća vrsta pasoša su standardni srpski pasoši, koje imaju građani Srbije, a koje su pojedinci dobijali tako što su lažno prijavljivali da im je prebivalište u Srbiji. Za vlasnike ovog dokumenta sve ostaje isto kao i do sada, jer su oni mogli i pre vizne liberalizacije za Kosovo slobodno da putuju.

Osim ovih, srpskih, u opticaju su i kosovski pasoši, koje poseduje još uvek veoma mali broj Srba. Međutim, za njih bi vizna liberalizacija, kada se desi, trebalo da znači olakšano putovanje.

Ko je u problemu?

Čini se da će vizna liberalizacija za Kosovo, za koju se očekuje da bi od jeseni mogla da stupi na snagu, generalno doneti dobro, ali u južnoj srpskoj pokrajini postoji grupa ljudi za koje ona ne znači ništa. To su oni građani koji imaju samo pasoš Koordinacione uprave, jer liberalizaciju za njihova dokumenta niko ne pominje. Naime, oni nisu vlasnici ni srpskih pasoša koje su dobili prijavljivanjem prebivališta u Srbiji, a sa druge strane nisu ni vlasnici kosovskih pasoša.

Kako navodi DW, u srpskoj zajednici mnogi misle da će vizna liberalizacija dovesti do iseljavanja desničarskih slojeva većinskog stanovništva sa Kosova čime će se, sa jedne strane, smanjiti socijalni pritisak, a sa druge strane oslabiti glasačka baza stranaka koju ima, recimo, opozicioni Pokret "Samoopredeljenje". Međutim, jednako je realno očekivati i povećanu migraciju mladih iz srpske zajednice.

Umesto da rešava, birokratija pravi problem

U nedostatku popisa i relevantnih podataka o broju Srba na Kosovu jako je nezahvalno praviti procene. Međutim na osnovu godišnjih istraživanja javnog mnjenja i podataka kosovskog MUP-a, može se reći da je broj Srba koji poseduju kosovsku ličnu kartu negde između 65 i 75 odsto u četiri severne opštine sa većinski srpskim stanovništvom.

Među onima koji ih nemaju, ima osoba koje ili još uvek nisu imale potrebu za njima, ili se i dalje bore sa emotivnim i moralnim dilemama oko dokazivanja prava na kosovsko državljanstvo, ali ima i onih koji su u potpunosti sprečeni da ostvare pravo na kosovsko državljanstvo, pa samim tim izvade ličnu kartu i pasoš.

Građanima se pravo na dokumenta odbija iz više birokratskih razloga, ali srž problema je neprihvatanje izvoda iz matičnih knjiga venčanih i umrlih izdatih nakon juna 1999. godine, i sporadično nepriznavanje otpusnih lista iz bolnica koje rade po srpskom sistemu.

Šta sve Srbi ne mogu

Da situacija bude komplikovanija, kosovska vlada smatra srpska dokumenta izdata od strane policijskih uprava gradova na Kosovu (Kosovska Mitrovica, Priština, Uroševac ...) ilegalnim, kršeći tako odredbe Zakona o državljanstvu kojim je državljanima Kosova omogućeno da imaju višestruko državljanstvo.

U praksi to znači da osoba koja poseduje srpska dokumenta, sa prebivalištem na Kosovu, i koja ne može da izvadi kosovska dokumenta, zapravo postaje osoba bez državljanstva i domovine dok se nalazi na teritoriji Kosova. To dalje znači da ne može da otvori bankovni račun, ne može da se zaposli u kosovskim institucijama, sa Kosova može da izađe samo ka Srbiji (ali ne i ka Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori) i, najvažnije od svega, ne može da ostvari svoja imovinska i druga prava.

Vlada rešenje ovog problem najavljuje pompeznim odlukama, jednom iz marta prošle godine, koja nije donela izmene u podzakonskim aktima, i jednom s početka ovog meseca koju tek treba videti na delu.

"Nepopularnost" kosovskog pasoša

Podatak o broju izdatih kosovskih pasoša i ličnih karata u prvih pet meseci ove godine odlično dočarava trenutnu "nepopularnost" kosovskog pasoša među srpskom zajednicom. Kosovski MUP je u tom periodu izdao 1.071 ličnu kartu i samo 109 pasoša građanima četiri severne opštine sa većinskim srpskim stanovništvom. Može se reći da svaki deseti Srbin sa Severa koji uzme ličnu kartu Kosova, uzima i pasoš.

Blago, ali ipak "mršavo" povećanje, verovatno ima veze sa zabranom upotrebe pasoša Koordinacione uprave na prelazima na Kosovu, ali i na prištinskom aerodromu. Tamo je odluka uvedena pre godinu dana bez ikakve zvanične odluke vlade. Doduše, pristup kosovskim dokumentima je makar fizički olakšan prošlog decembra, jer su u četiri severne opštine formirane kosovske lokalne kancelarije za civilnu registraciju. Tako građani više ne moraju da putuju u većinski albanske sredine da bi aplicirali za dokumenta.

Vizna liberalizacija - razlog za kosovska dokumenta

Ukoliko kosovski pasoš postane bezvizan, biće to jak razlog i za većinu preostalih Srba da izvrše civilnu registraciju na Kosovu. Međutim, tek tada će u prvi plan izbiti problem građana koji uveliko pokušavaju da se registruju, ali im se odbija pravo na kosovsko državljanstvo i dokumenta.

Ovaj problem, koji pogađa pretežno Srbe i Rome, ali i druge nevećinske zajednice na Kosovu, pokazuje da reformska moć EU nije nužno efikasna jer je upravo proces civilne registracije jedna od oblasti iz mape puta vizne liberalizacije.

Ćutanje EU

S druge strane u svom godišnjem izveštaju Zaštitnik građana na Kosovu detaljno opisuje probleme koji nastaju u civilnoj registraciji, što samovoljom službenika, što zbog neadekvatnog podzakonskog okvira. Pristup dokumentima predmet je i izveštaja o ljudskim pravima Državnog sekretarijata SAD.

To što Evropska komisija jedina navodno ne vidi problem govori da je vizna liberalizacija daleko više politički nego tehnički proces i kao takav služi interesima stabilokratije. Građani sa "normalnim pasošima" jedino imaju sreće da se ti interesi, posle gotovo dve decenije, poklapaju i sa njihovim interesom, zaključuje DW.