PUTIN JE NAREDIO DA SE RUSKA VOJSKA POVUČE SA KOSOVA "Ako brinete o Srbima, zašto niste ostali dole da te Srbe branite?"

Vesti

16.02.2024

11:27

Po nalogu predsednika Rusije Vladimira Putina, 2003. godine, ruski mirovnjaci su povučeni sa Kosova i Metohije. O tome da je Rusija jednostrano povukla ovakav potez govori i niz istorijskih činjenica

Vladimir Putin — Foto: Tanjug/Tanjug/AP/Printscreen

prethodna vest

TEŠKA SAOBRAĆAJNA NESREĆA Sleteo automobilom sa puta i poginuo

18:48

Vesti 0

sledeća vest

SITUACIJA SVE LOŠIJA Devojčica preminula zbog ekstremne vrućine u Rafi

18:19

Vesti 0

Povlačenje vojnih jedinica nakon famoznog preuzimanja kontrole nad aerodromom u Prištini u kasno proleće 1999. godine ukazalo je na to da su koncepti bratske podrške i ljubavi zapravo samo mit kada su u pitanju svetske sile, već da prevladava isključivo interes.

Predsednik Rusije, Vladimir Putin, donio je odluku 5. maja 2003. godine da povuče ruske mirovne trupe sa područja bivše Jugoslavije.

"Mislim da prisustvo našeg kontingenta ne bi moglo da pomogne u sprečavanju izbijanja nasilja kojem smo nedavno bili svedoci; i mi bismo bili odgovorni za to. Mislim da to nije prihvatljivo za Rusiju.",Vladimir Putin, Predsednik Rusije 2004.

Prema rečima tadašnjeg načelnika Generalštaba Anatolija Kvašnina, "Rusija nije više imala strateške interese na Balkanu."

Pored svega ostalog, ta odluka je faktički poništila smisao i značaj marša na Prištinu.

Od dolaska do odlaska Rusa sa Kosova

12. jun 1999.g. dolazak ruskih trupa iz BiH na Aerodromu Slatina.
18. jun 1999.g. potpisan zvaničan ugovor u Helsinkiju o učešću ruskih trupa u sastavu KFOR.
10. jul 1999.g. 86 ruskih vojnika iz sastava KFOR razmešteno u Kosovskoj Kamenici što je bilo prvo raspoređivanje ruskih trupa van Prištine.
17. jun 2001.g. Vladimir Putin posetio ruske mirotvorce u Prištini.
Septembar 2002.g. na Samitu UN o održivom razvoju Zemlje u Johanesburgu Premijer RF, Mihail Kasjanov saopštio Predsedniku SRJ, Vojislavu Koštunici, i Saveznom ministru inostranih poslova SRJ, Goranu Svilanoviću, da će Rusije povući svoje trupe sa Kosova.
5. maj 2003.g. Predsednik Rusije zvanično doneo odluku o povlačenju ruskih mirotvoraca sa Balkana
17. jun. 2003.g. počelo povlačenje ruskh trupa sa Kosova.
24. jul 2003.g. sa aerodroma Slatina u Prištini poleteo avion za Rusiju u kojem su se nalazili komandant ruskog vojnog kontigenta Nikolaj Krivečov, 50 oficira i službenika njegovog štaba, čime je završeno povlačenje ruskih trupa sa Kosova.

"Rusija je počela da sumnja da li je prisustvo kontingenta mirovnih snaga (na Kosovu) zaista neophodno.”, rekao je 2001. godine general Leonid Ivašov, načelnik odeljenja ruskog ministarstva odbrane za međunarodnu vojnu saradnju.

"Doneta je ispravna odluka. Rusija ne može da dozvoli da se u prisustvu njene zastave nastavlja otimanje od Srbije zemlje njenih predaka, ugnjetavanje i proterivanje srpskog stanovništva, i albanizacija Kosova na kome sve više vlada kriminal i terorizam.”, general armije Andrej Nikolajev, predsednik Komiteta za odbranu Državne Dume RF, 2003

Analitičari: Nema tu bratstva i savezništva

Mi ovde volimo da mistifikujemo, ali Rusija radi kao i svaka država - ono što je u njenom državnom interesu, kaže za naš portal, vojni analitičar Vlade Radulović za Telegraf.rs.

"Nema tu ljubavi, niti bratstva i savezništva. Priča da oni brinu o Srbima? Gospodo, ako brinete o Srbima, zašto niste ostali dole da te Srbe branite? Oni su se povukli i ono što se kod nas u medijima potiskuje je taj govor Vladimira Putina te 2003. i 2004. kada je u fokusu bio problem koje Rusija ima unutar svojih granica, južni deo Dagistana i taj deo ka Čečeniji. Oni su iz razloga zaštite svojih granica povukli pripadnike svog kontigenta sa Kosova koji su se nalazili u okviru KFOR-a", ukazao je Radulović.

On kaže da je njegov stav, da ukoliko zaista želite da pomognete i sačuvate nekoga, ostajete, a ne povlačite se posle dve, tri ili četiri godine.

"Da li je to moralno sa njihove strane ili ne, može se diskutovati, ali to je moj stav.", rekao je on.

Beogradu vezane ruke

U srpskoj javnosti, među političkim pristalicama Vojislava Šešelja zastupljena je neistina da je u toku povlačenja ruskih trupa sa KiM premijer Srbije Zoran Đinđić još uvek bio na vlasti, pokušavajući da nametnu narativ da je njegovom krivicom Rusija odlučila da povuče trupe.

Đinđić je ubijen 3 meseca pre nego što su Rusi odlučili da se povuku.

Uzimajući u obzir da je Rusija postala utočište nekih haških optuženika iz Srbije, bliskih saradnika Slobodana Milođevića, kao i za članove njegove porodice, logična reakcija zvaničnog Beograda bila je da je ruski kapital nepoželjan u Srbiji, što je Moskvu još više ubedilo da napusti južnu srpsku pokrajinu.

Moskva, sa druge strane nije želela da "kvari" odnose sa svojim strateškim partnerima na Zapadu zbog pokušaja da ostvari uticaj na Balkanu.

Nije bilo mogućnosti da Moskva povrati svoj uticaj i prisustvo, a da ne dođe do pogoršavanja odnosa sa Zapadom, a Putin to nikako nije želeo u vreme kada je Rusija jedna od prvih ponudila pomoć SAD-u nakon napada 11. septembra, a poziv je Putin uputio Džordžu Bušu lično.

Vučić: Ne znamo zašto su to uradili

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u septembru 2023. godine boravio u Americi, gde je učestvovao u 78. zasedanju Generalne skupštine UN.

Vučić se u obraćanju medijima osvrnuo i na povlačenje Rusa sa Kosova.

"Neki će reći "pa jeste, Rusi su nas napustili", što jeste tačno i ni dan-danas ne znamo zašto su napustili KiM i zašto smo u tom trenutku ostavljeni sami, ali neće da čuju argument da nas Rusi nisu bombardovali.", rekao je tada Vučić.