Vučela: Tompuse pušim zbog Če Gevare!

Mučna borba za vlast je završena, a o tome šta je za ovih mesec dana urađeno na rezultatskom i poslovnom planu za “Alo!” govori prvi čovek crno-belih.

- Posle izborne skupštine situacija u Partizanu se drastično stabilizovala. Osećam veliku odgovornost zbog ovako važne funkcije u klubu i radiću najbolje što mogu.

- Kada se rodila ideja da baš vi budete prvi čovek crno-belih?

- Nisam imao ambiciju da budem predsednik, ali sticajem okolnosti je privremena uprava donela tu odluku dva meseca pre izborne skupštine. I dalje mislim da je Ivan Ćurković bio optimalno rešenje zbog njegovog ugleda, ličnih kvaliteta i sposobnosti. Ja sam obavljao teže poslove u zahtevnijim vremenima, ali nisam imao dražu funkciju. Partizanovac sam više od 60 godina, a to što sam predsednik voljenog kluba predstavlja mi izuzetnu čast.

- Da li biste sarađivali sa Nenadom Bjekovićem?

- Za Bjekovića u Partizanu uvek ima mesta. Njegovo ime je ispisano zlatnim slovima u istoriji kluba. Mnogo je doprineo kao fudbaler i kao sportski direktor, a samo mu zameram na nekim rečima koje je izgovorio. Inače ga izuzetno cenim kao čoveka, pošto je ovaj klub sa njim doživeo velike uspehe.

- Godinama ste prepoznatljivi po tompusima?

- Volim kafanu i tompuse. Iako sam više vremena proveo za radnim stolom, često se sa društvom srećem u kafanama sa muzikom, posebno volim pesmu “Pukni, zoro”. Tada obavezno pripalim tompus. To mi je porok 40 i kusur godina, a nastao je po uzoru na Če Gevaru. Počeo sam da pušim tek sa 30 godina. Tada sam mnogo čitao i pisao, posebno o mom junaku, slavnom revolucionaru. U to vreme je u Beogradu bila prodavnica u Knez Mihailovoj ulici u kojoj ste mogli da kupite najkvalitetnije tompuse za sitnu lovu. To je, zapravo, bila neka kompenzacija od Kubanaca prema tadašnjoj Jugoslaviji. Eto, tako je počela moja pušačka karijera (ha, ha)...

- Vratimo se na ozbiljnije teme - i dalje vas progone čuvene majice?

- Slučaj kada su igrači nosili majice sa likom ubijenog Aleksandra Stankovića ne predstavlja problem. Odnos navijača i igrača je od krucijalnog značaja za klub. Fudbalerima je bitno da igraju pred ljudima koji ih podržavaju, pa su samoinicijativno odlučili da odaju počast ubijenom momku. Ta odluka nije bila režirana iz uprave, već je spontana reakcija naših prvotimaca. Iako je Valerij Božinov javno preuzeo krivicu na sebe, napadi na klub po tom pitanju se i dalje nastavljaju, što mi je potpuno neshvatljivo.

- Kakvo ste finansijsko stanje u Humskoj zatekli?

- Partizan je u veoma teškom stanju, pošto je dug nešto manji od 15 miliona evra. Pokušaćemo dodatno da ga smanjimo, a sve bi bilo lakše da igramo Ligu Evrope. Prihodovali bismo oko sedam miliona evra da smo se domogli tog takmičenja. Problem je i što nam ističe saradnja sa “Telekomom”, pa sponzorske ugovore moramo da obnovimo. Jednostavno, primorani smo da prodajemo igrače kako bi Partizan živeo.

- Kakvu korist bi Partizan imao od lige bivše SFRJ?

- Takva liga sigurno bi donela kvalitet, ali postoje ogromni bezbednosni rizici. Možda je rešenje da se isključe gostujući navijači, ali onda bi trebalo da znamo šta dobijamo takvim šampionatom. Moralo bi jasno da se definiše kakva je prohodnost u evropskim takmičenjima, jer ako to nije prednost, liga bivše SFRJ nema nikakvu svrhu. Zašto da gušimo fudbal u Surdulici, Ivanjici, Nišu ili Kruševcu da bismo razigravali tuđe igrače?! Ja sam za to da Partizan igra srpsku ligu, a da se napravi kup bivše Jugoslavije pomoću kojeg bi klubovi imali benefit za ulazak u evropska takmičenja.

- Možete li da obećate titulu?

- Ne mogu da obećam, ali učiniću sve što je u mojoj moći da tako bude. Na meni je da fudbalerima obezbedim najbolje moguće uslove, a uz podršku navijača očekujem da osvojimo šampionat. Ne po svaku cenu, ne van terena, već kroz takmičenje. Partizan ima snažan tim koji pokazuje ogroman potencijal i nadam se da najvećim uspesima na kraju sezone - naglašava Milorad Vučelić.