Rame uz rame sa muškarcima

One su uspešne u svojim poslovima, a istovremeno su majke, ćerke, supruge i domaćice. Njihov trud, požrtvovanost i predanost u svakodnevnim poslovnim obavezama, koje neretko zahtevaju i dugotrajan fizički napor, utiče na lepotu našeg grada. Ekipa „Alo!“ razgovarala je sa ženama koje rade i opasne poslove i u njima uživaju.

Musliju Sebilje (38) - Gradska čistoća

Ženska lopata manja od muške

Sebilje dve godine čisti ulice od lišća i snega i po kiši i po vetru. Voli svoj posao i radi ga bolje od nekih muškaraca u grupi.

- Radim sve što rade i kolege. Ljudima je to još neobično jer očekuju da vide muškarce kako obavljaju fizičke poslove. Kada me vide sa lopatom kako čistim sneg, prilaze mi i pitaju otkud ja u ovom poslu i kako izdržavam. Ruku na srce, kolege me dosta čuvaju. Ne daju mi da nosim teške stvari poput džakova soli od 30 kilograma. Čak su mi dali manju lopatu za sneg kako bih mogla da ga guram, a da oni podižu i bacaju na gomilu. Prosto, kad se radi nešto što se voli, ništa nije teško - kaže Sebilje i dodaje da su im smene od 6 do 18, ali da ona radi do 13.30.

- Kada bih mogla da biram, opet bih izabrala ovaj posao - kaže Musliju Sebilje.

Verica Krstić (50) - Gradsko zelenilo

Teta koja vozi mašinu

Verica punih 25 godina radi tipično muške poslove, košenje, orezivanje, čišćenje zelenih površina, sadnju cveća, a ni mehanizacija poput „kuborta“ i kosačice „ronda“ joj nije joj strana.

- Ništa nije toliko teško. To je prosto moj posao, sve, od čišćenja snega satima na vetru, voženja mašina prilikom košenja trave, do sadnje cveća, kada sate provedem u čučećem položaju. Tada mi kroz ruke prođe više hiljada sadnica - kaže Verica i dodaje da njen posao ume i da bude opasan po okolinu.

- Ljudi mi često prilaze sa malom decom da im pokažu kako teta vozi mašinu ili kako nosi na leđima duvalicu - mašinu za lišće, a kada kosim, desi se da neki kamenčić uđe u mašinu i da ga ona baci daleko. Deca se tako zaista mogu povrediti - objašnjava Verica.

Milja Vukajlović (40) - Komunalna policija

Oprezna, ali neustrašiva

Hrabra Milja ovaj posao radi skoro sedam godina i, kako sama kaže, uvek očekuje neočekivano.

- Od detinjstva sam želela da nosim uniformu i ne mogu da zamislim da radim nešto drugo osim ovog posla - započinje Milja i dodaje:

- Ljudi se i danas čude otkud žena u ovom poslu. Najviše me pitaju kako podnosim noćne 12-časovne smene, jer su komplikovanije i teže. Sa posebnom opreznošću izlazim na teren noću, kada postupamo najviše po pozivu građana. Nikada ne znam na koga ću naići, da li je to lice u alkoholisanom stanju, pod dejstvom narkotika, da li ima oružje kod sebe - objašnjava Milja i dodaje da tada mora da bude najprisebnija. Kako i sama ističe, ne boji se da obavlja svoj posao, a posebnu sigurnost joj uliva to što uvek na teren izlazi sa kolegom.

Sanja Vujsić (45) - Gradsko saobraćajno preduzeće

Bez volana posao nije uzbudljiv

Sanja je oduvek volela volan. Prvo je radila kao vozač kamiona, a zatim se od 2000. godine iskazala kao vozač tramvaja i autobusa u GSP-u.

- Biti vozač je velika odgovornost, jer odgovaram za živote drugih ljudi. Majstor sam za sve trase, a najčešće radim na linijama 56, 88 i 601. Prvo sam vozila tramvaj, ali kad nema volana, posao mi nije uzbudljiv. Moj radni dan počinje u dva sata posle ponoći. Pre vožnje prvo pregledam autobus, da se uverim da dobro funkcioniše. Bez toga se ne započinje vožnja. Tokom zime često moram i da skidam sneg sa vozila - kaže Sanja i dodaje da su žene oprezniji vozači od muškaraca.

Od početka je prati opis „ona mala što voli da vozi“. Sanja dodaje da je naučila i mehaničarski zanat.