Najteže mi je kad slušam tatine pesme

- Niko nikada nije spreman da se rastane od roditelja, bez obzira na godine. On je uvek bio snažan i jak i ne pamtim da je ikada bio bolestan. Bez obzira na njegovu hiperetenziju i povišen šećer, on je pio te lekove i nastavljao da živi punim plućima. Uvek je bio dobar čovek, svima je pomagao.

Mnoge su mi se slike jednostavno vratile i uspomene otvorile, sve ono što čovek stavi u jedan ćošak i gurne kada se dese ovakve stvari, dođu neke nove uspomene na red. Što se njega tiče, toliko toga me vezuje za njega. Kada sam se pre nekoliko godina vratila iz Pariza i posvetila se porodici, a povukla iz javnog života, bili smo baš nerazdvojni. Mnogo vremena smo provodili zajedno, mnogo više nego u detinjstvu i svim prethodnim godinama - kaže Jelena kroz suze i dodaje:

- Verovala sam da će dobiti bitku, svako ko u sebi gaji veliku ljubav to pretpostavlja. Tata i ja smo se mnogo voleli, kako na privatnom, tako na poslovnom planu, prosto smo bili isprepletani. Na sve to, između naših rođendana je razlika jedan dan, njemu je 27. marta, meni 28. Pamtiću sve, najteže mi padaju pesme, jer će me svaka njegova pesma podsetiti na njega i iznova mi donositi suze - priča ćerka Mikija Jevremovića.