Dok radim, nema zezanja!

- Na slavlju košarkašica, u noći kad je Beograd veličanstveno dočekao olimpijce, pevali ste uz Gocu Tržan. Je l’ to ona Marina koja skriva suze u hitu “Prljavog kazališta”?

- Stalno sam takva, kad se pokrenem. Kažu, Marina se ne smeje. Minut pre kraja meča sa Francuskom Jelena Milovanović mi je rekla: “Ajde, nasmej se”. Ali moji prijatelji i ljudi s kojima provodim vreme znaju za moj osmeh, to sam ja. Mora neko da bude ozbiljan, da kontroliše 12 vrlo specifičnih karaktera, energiju, sve drugo ne bi imalo smisla. To je ono prirodno u meni, dok radim - radim, dok se zezam - zezam se. Tako govorim i košarkašicama.

- Posle osvojene bronze u Riju završili ste na rukama igračica, u vazduhu. Ta slika je obišla svet?

- Nemam reči, u momentu se sve desilo, ja sam prišla igračicama i one su me uzele na ruke. Svih 12, mnogo lepa slika, najveće zadovoljstvo je ta povratna emocija. To je neko potpuno ispunjenje. Svesna sam uspeha i to je super. Igračice lebde, zaslužile su slavu, ona njima pripada, ali polako, shvatiće da ne lete. Ne treba još, pametne su, ne razmišljaju o tome, već o zajedništvu sa ostalim sportistima, dočeku na aerodromu, dolasku u vašu redakciju, dočeku ispred Skupštine... Nije isto kada pred narod izlaziš pojedinačno ili kao tim, sa svima ostalima, odgovornost se diže na najviši mogući nivo, odgovornost prema zemlji.

- Ostajete li na klupi Srbije?

- Imam ugovor...