U ovoj ispovesti će se pronaći sve mame! Ovako izgleda žrtvovati sve u životu!

 

Ponekad mi bude dosta slaganja, pranja i peglanja, iako ja odavno ni ne peglam. Bude mi dosta razvrstavanja i sortiranja - koje je čije i ko šta nosi i šta je za jesen, a šta je za leto. Ponekad, ili malo češće, bude mi dosta kuhinje i usisivača i onih prokletih pločica, što se isprljaju za jedan dan. Bude mi dosta šerpi i tiganja i one lajsne iza koje uvek zapadaju mrve.

Ponekad, ne tako retko, bude mi dosta trke i jurnjave i gledanja na sat da li ću stići na vreme u vrtić. Bude mi dosta oblačenja na brzinu i doručaka usput i taksija usput zaustavljenog jer kasnim, ja ponekad kasnim", počela je ona i nastavila:

"I te gužve u Beograd preko Gazele, preko svakog dana. Bude mi dosta i Beograda i ljudi i poželim da odem u selo. Ponekad se zasitim svog perfekcionizma i te bolesne samokritičnosti. Možda sam već rekla da mi je dosta toga? Bude mi dosta toga da mislim da čokolino nije dobar doručak i da svi treba da se hranimo zdravije.

I mojih pokušaja da krenem na vežbanje i obećanja sebi da ću otići na masažu, kad primim platu. Ponekad, a nekad i često, bude mi dosta kupovine i prodavnice i vukljanja tih kesa uz decu i psa i vrtića i dece i parkića. I fizioloških rastvora i aspiratora i bronhitisa i upale uha. Bude mi dosta i cike i vriske i "To je moja igračka! Idite u sobu pa se tamo svađajte" dana. Ponekad mrzim što ne mogu da pogledam nijedan film bez da ne zaspim i što svuda gde se pominju deca ja mogu da plačem.

I toga što ne mogu da ih ostavim na duže od tri dana i te moje posesivosti da mama mora sve."

"Bude mi dosta i tih mama koje sve stižu, jer kako ja ne stižem, mada znam da i one ne stižu. I mrzim što svi moramo da se lažemo kako je svima sjajno i da nije ok reći da ti je nekad dosta, a nekad ti je stvarno dosta.