Iskrena ispovest drugarice: "Brutalno sam UDEBLJALA prijateljicu iz osvete! I upropastila joj venčanje..."

Dobili smo nekoliko zaista intrigantnih iskustava, a javila nam se i Mirjana iz Zagreba (ime je izmišljeno, a pravi podaci su poznati redakciji) sa svojom pomalo neverovatnom ispovesti. Nećemo ništa komentarisati osim - život je zaista prepun iznenađenja. Evo ovako ide njena priča...

 

"Moja najbolja prijateljica Julija i ja stanovale smo gotovo osam godina zajedno kad je ona upoznala svog "obožavanog" genijalnog Roberta. Venčanje su počeli dogovarati nakon samo mesec dana hodanja. Bila sam srećna, zaista, beskrajno srećna što je konačno barem ona našla 'onog pravog'. Nisam bila ljubomorna ili zavidna jer je Julija moja najbolja prijateljica i želim joj svu sreću u životu.

Naravno, odmah sam pristala biti kuma. Tih pet meseci do venčanja Julija gotovo ni o čemu drugom nije sa mnom razgovarala. Niti jednom nisam čula 'kako si ti', 'ima li što kod tebe novog', 'šta je s tvojom odvratnom šeficom, je li konačno otišla u penziju'... Ništa od toga. Samo priče o tome treba li torta imati tri sprata, gde da je naruči, čokolada ili fondan. I onda za nju najveća, najuzbudljivija tema: kako da do venčanja izgubi ona četiri kritična kilograma oko struka i pozadine da joj haljina što bolje stoji. Većina naših zajedničkih prijatelja više je nije mogla niti htela slušati: "Koga briga u kojem ćeš se autu odvesti do crkve, koga briga kakav će ti biti venčani buket, pa videćemo kad dođemo na venčanje"...

Jedino sam ja bila strpljiva. I više od toga. Bila sam uzbuđena gotovo koliko i Julija. Sve do tog fatalnog petka. Našle smo se posle posla u našem omiljenom baru na piću. Svirala je muzika i ona je naručila šampanjac (ona časti!) da možemo (opet) nazdraviti njenoj sreći. U redu, navikla sam već da je njena i Robertova sreća prvo i najvažnije i u mom životu. Ali te večeri kao da je poludela. Jedno deset puta mi je ponovila pijano: "Zamisli, udajem se! Ja se udaaajeeem!". Nije bilo dovoljno što je meni to ponovila nego je nazdravljala s pola bara, sa svima koji su prošli pored našeg stola.

A onda je otišla i korak dalje. Počela mi je ponavljati da ću joj ja ostati posljedna prijateljica bez dečka i kako joj je teško bez mene. Počela me otvoreno žaliti. A onda me i pitala zlonamerno: "Koliko ti ono već nemaš frajera, skoro dve godine?". Poludela sam. Ali ne toliko kao kad mi je počela najednom tumačiti da ne držim dovoljno do sebe, da sam se udebljala, da se ne šminkam kako treba, da hodam u niskim petama kao njena mama... Robert joj je kupio najbolji mogući tečni puder (bolje da ne kažem koje marke i koliko košta) i zar ne vidim koliko joj se ten popravio i kako konačno izgleda sveže i koža joj blista...

 

Slušala sam je, ništa nisam govorila, smešila sam se, povremeno i nazdravila njenoj sreći, ali u meni je sve kuvalo. Sledeći dan, a bogme niti sledeća tri dana, nisam uopšte s njom razgovarala. Dolazila sam kasno kući, zatvarala se u svoju sobu. Teško je izbegavati nekog s kime stanuješ, no potrudila sam se. A onda se vratila kući s posla i počela besniti - skoro se i rasplakala. U početku sam se pravila da je ne čujem, a onda je stala na vrata moje sobe i počela vikati da je prolazila pored nekog izloga i slučajno se u njemu videla - ne može verovati kolika joj je pozadina! Užasno se udebljala. Odjednom mi je pala na pamet demonska ideja. "Ja sam ti kuma i pre venčanja učiniću za tebe ono najvažnije, pomoći ću ti da smršaš", rekla sam joj vedrog, bezazlenog izraza lica. "Stvaarnooo, spašćeš me, ti si najdivnija prijateljica na svetu", rekla je i skočila da me zagrli.

Nisam u priči dosad spomenula da sam inače zaposlena kao pomoćnica šefa, glavne kuvarice u jednom dobrom zagrebačkom restoranu. I jako volim kuvati. I zato sam i kod kuće, za Juliju i za sebe, uglavnom ja kuvala. Julija i obično jaje na oko upropasti. Dan za danom pripremala sam posebne večere za 'najdražu prijateljicu, srećnicu koja se udaje'. Sve je izgledalo zdravo i nemasno. Riba s povrćem, puno supa i salata. Julija je bila oduševljena. Ponavljala je da će sigurno sve skinuti do venčanja jer ipak ima pred sobom dobra četiri meseca i više. Ujutro sam se dizala ranije i radila doručak. Zdrave zobene kašice (sa šećerom ili slatkim suvim voćem i bananama). Oduševljeno mi je ponavljala da sam najbolji šef na svetu jer mogu i nemasne, niskokalorične obroke pretvoriti u nešto tako fino. Naravno da sam varala. U svakom jelu koje sam joj napravila bilo je podosta ulja ili maslaca. Pokoja kašika šećera ili meda. Mlevenih oraha. Nakon nekoliko nedelja Julija je počela urlati po kući da ona ne zna šta je njoj, možda je bolesna - čini joj se da nije izgubila ni santim - ne može navući farmerice. 

Jedva sam se suzdržala da se ne počnem smejati. Navukla sam masku žalosti i zagrlila prijateljicu (koja me u poslednje vreme samo vređala i ponižavala, to svi koji ovo čitaju moraju imati na umu). Rekla sam joj da mislim da bi morala više vežbati, iako dobro znam da reč vežbanje ne može ni čuti i uvek se izvlači s puno posla i vremenom potrebnim za 'mog Roberta'. A onda sam joj čak rekla da joj se verovatno metabolizam navikava na ovu zdraviju prehranu i da kad kilogrami jednom krenu, neće se zaustaviti. Poverovala mi je jer ja znam sve o hrani, a ona ništa. Mesec dana kasnije, na mojoj novoj prehrani, uverena da se organizam konačno adaptirao i da su kilogrami počeli padati, Julija se izmerila. Skoro se onesvestila. Ne samo da nije ništa smršala već se - udebljala tri kilograma! Moj pakleni plan je funkcionirao. Predložila sam joj da počnemo skupa vežbati pre posla. Smišljala sam neke vežbe istezanja za koje sam znala da joj neće pomoći da omrša. Ko joj je kriv što do 29. godine nije naučila baš ništa o nutricionistici i zdravlju.

Mesec i po dana pre venčanja dobila je živčani slom. Ne da joj njena skupa venčanica broj 40 nije dobro stajala - nije ju mogla ni navući. Nikako. Postala je besna i razdražena. Posvađala se s Robertom, koji je dosta miran, staloženi tip. Kad ga je napala da je ne razume i ko zna što mu sve rekla, Robert je pobesneo i otišao. Nastavili su se svađati sledećih sedam dana. A onda je Robert otkazao venčanje! Noć pre urlala je na hodniku da je i on 'samoživa muška svinja koja je ne razume' i da ga 'nikad više ne želi videti'. Otkazali su venčanje. Počela me gristi savest jer su se pomirili tek nakon pola godine. Mislila sam da nisam zavidna osoba, ali ona me baš povredila i dopustila sam da me to pretvori u čudovište. Prisetila sam se kako me uvek slušala kad sam imala problema na poslu, kad me šefica maltretirala prigovorima i kad sam padala s nogu od posla. Sve ovo pišem samo da objasnim najvažniju lekciju: osveta nije slatka! Zapamti, jednako tako ranjava i onoga ko se sveti. Kao što se kaže, karma je okrutna, sve nam se uvek vrati natrag."

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Trik za kojim su žene odlepile! Nikad lakše za samo 5 sekundi stavite alajner poput profesionalca!