Bio je u kući sa mnom i decom, a povremeno odlazio kod svoje PROFESORKE, a onda je USLEDIO ŠOK

Kad mi je došao s ultimatumom, mislila sam da ću moći da podneseem da većinu vremena provodi ovde u našoj kući sa mnom i djecom, a povremeno ode svojoj profesorki flaute, ali nisam izdržala- priča Erika, po zanimanju kustos.

 

Bila je to ljubav na prvi pogled. Na sreću obostrana. Marko je bio ne samo privlačan, već i simpatičan i elokventan tako da je počeo da se raspituje o posetiocima, koju sledeću izložbu pripremamo, na što sam ja spremno i sa zadovoljstvom odgovarala makar sam shvatila da ga više zanimam ja nego izložba i odgovori vezani uz muzej. Za to vrieme njegov nećak Slaven divio se mačevima, helebardama i graničarskim kuburama obešenim na zidu i neprestano nas zapitkivao kako se s tim oružjem ratovalo.

Usprkos tome što nas je dijete ometalo, uspeli smo jedno o drugome da saznamo sve ono što je u tom trenutku bilo važno za nas. Marko je bio vešt na rečima i znao je da upotrijebi pravu reč u pravo vreme da sazna ono što ga zanima.

- Eto, Slavene, ako si pogledao izložbu mogli bismo tetu pozvati na sladoled, kad nam je sve tako lepo pokazala i objasnila. Radite do jedan sat, zar ne?

- Da - odgovorila sam kratko i letimičnim pogledom na sat sam videla da će uskoro jedan.

- Dakle, jeste li za sladoled, naravno ako ne žurite kući da što pre pripremite ručak - ispipavao je Marko teren.

- Ne, ne žurim kući - odgovorila sam brže-bolje da se, ne daj Bože, ne predomisli.

Za nekoliko trenutaka sedeli smo na terasi i jeli sladoled. Tada sam saznala da je dve godine stariji od mene, da se nakon studija prava zaposlio u Zagrebu i živeo tamo nekoliko godina, ali kad je njegova firma osnovala poslovnicu u našem gradu, rado se vratio kući.

- Ovde mi žive roditelji i sestra, a osim toga svake nedelje barem jedanput moram ići u Zagreb tako da mi ne nedostaju ni čari velegrada. Odgovara mi život u manjem gradu, a osim toga moj je posao takav da ga mogu obavljati bilo gdje. 

Ono što me prilično iznenadilo bio je njegov hobi. Rekao mi je da je aktivni član gradskog duvačkog orkestra, da redovno odlazi na probe i sve nastupe. Imala sam vrlo pozitivan stav prema muzici, kao osnovnoškolka polazila sam nekoliko godina muzičku školu i svirala klavir. Eh, da sam samo tada znala koliko će mi glavobolja doneti upravo taj orkestar!

Savršen početak

Zajednički život počeo je savršeno. Uz naše ušteđevine i obostrane roditeljske pomoći, kupili smo kuću i uz manje građevinske zahvate stvorili smo naše gnezdo. Kuća je bila prostrana i okružena vrtom u kojem sam nameravala da sadim ruže i sagradim kućicu u kojoj bismo provodili tople letne večeri. Bio je to prilično skup zahvat, međutim kako je Markova firma dobro poslovala, mogli smo si to bez većih odricanja da priuštimo.

Samo nekoliko nedelja nakon venčanja otkrila sam da sam trudna. Marko je blistao od sreće, a kad se rodila Sabina bili smo u tom trenutku najsrećniji roditelji na svetu. Nakon dve godine rodila se i druga ćerka, Sanja, i ne znam zašto sam od tog trenutka imala osećaj da će se dogoditi nešto strašno i da će mi nešto pokvariti moj toliko željeni život iz snova, bio je tako snažan da sam se jednom poverila Marku.

- Erika, ljubavi, zašto zamaraš svoju lepu glavicu takvim crnim mislima? - rekao je Marko bezbrižno.

- Ne znam. U svetu se događaju tako ružne stvari. Pa i među našim prijateljima. Jasna je obolela od karcinoma, Vedranu je iznenada umrla mama…

- Molim te Erika, zašto razmišljaš o takvim stvarima. Život je sazdan od lepih i ružnih trenutaka. To su sve stvari koje se događaju, ali zajedno ćemo ih uvijek prebroditi - tešio me je Marko i iznenađeno me pogledao.

- Ali kad je kod nas sve tako savršeno, sve je dosad išlo kao po loju… - gnjavila sam dalje.

- Nema razloga da ne ide i dalje. Uživaj u životu sada i u ovom trenutku sa svim njegovim lepim stvarima. Ružne se ne mogu izbeći, a problemi se rešavaju kad naiđu. Ne treba ih prizivati, a niti čekati na njih. 

Opširni izvještaji

A onda sam odjednom primijetila da s proba dolazi kasnije nego obično i da mi je o njima prestao da priča.

- Kako je bilo na probi? - pitala sam jednog petka kad se oko ponoći vratio kući, a ja sam ga čekala. Ležala sam u krevetu i čitala knjigu.

- Hm, dobro - rekao je kratko.

- Odužilo se to nekako večeras - rekla sam, nadajući se da ne oseća napetost u mom glasu.

- Otišli smo na nekoliko piva - odgovorio je nemarno.

Na par piva, pomislila sam. Marko ne pije pivo. Njegovo omiljeno piće koje bi inače pio u društvu je crno vino.

- Pripremate se za nekakav nastup uskoro? - rekla sam uporno.

- Da, da - progunđao je i nestao u kupatilu.

Obično je s tuširanjem gotov nakon nekoliko minuta, sada je izašao nakon dugih dvadeset.

- A gde? - pitala sam.

- Šta gde - odgovorio je.

- Gde ćete imati taj nastup?

- Ne znam još… Ah, u stvari znam… u Rijeci za dve nedelje.

Legao je pored mene na krevet i ugasio lampu. Ja sam zaklopila knjigu, odložila je na noćni ormarić, ugasila lampu i približila mu se utisnuvši mu poljubac na čelo.

- Oprosti Erika, tako sam umoran, a i popio sam malo previše - rekao je i malo se odmaknuo od mene.

- Naravno, popio si nekoliko piva - odgovorila sam zajedljivo i otkotrljala se na sam rub kreveta. U grudima sam osetila takav pritisak da sam mislila kako ću se ugušiti.

- Marko imaš li neku drugu ženu?

- Kako ti je pala na pamet takva glupa ideja - odgovorio je uvređeno.

- Imam puno posla pa sam malo nervozan. To je sve.

I da me razuveri, stavio mi je ruku na rame i pokušao da me zagrli. 

- Pusti me - rekla sam grubo i zbacila ruku s ramena.

- Kako hoćeš - odgovorio je uvrijeđeno.

Istina iz frizeraja

Od toga dana Marko se još više ohladio, a ja sam strašno zbog toga patila. Ćerke su bile male, Sabina je krenula u prvi razred, a Sanja je imala pet godina i trudila sam se da ne primete hladnoću između nas dvoje.

Marko mi je rekao da imaju nastup na nekakvoj proslavi u Rijeci. Ovaj put ne ide samo orkestar, već i mešoviti hor. Mogla sam na internetu da pogledam o čemu se radi jer je Marko bio prilično škrt na informacijama, ali priznajem da se iz vlastitog kukavičluka nisam usudila. Uglancala sam Markovu uniformu.

- Ćao, Erika - veselo mi je mahnula, a ja sam joj s kiselim osmehom odgovorila.

Gospođa Ivanković je inače bila strašno pozitivna osoba, uvek s osmehom na licu i pripadala je tipu ljudi koji mogu započeti razgovor o bilo čemu.

- Moram se malo srediti da sutra na onoj proslavi u Rijeci pristojno izgledam - rekla je razdragano.

- Sutra? Kako sutra, vrištalo je sve u meni. Pa Marko je otišao pre nepunih sat vremena! Zamalo mi je pozlilo.

Žuri svojim ćerkama, odzvanjalo mi je u glavi. U poslednje vrijeme Marko bi uvek ostao da prespava nakon nastupa. To saznanje mi je otvorilo oči - Marko mi je već mesecima neveran!

- Ko je ona? Molim te, prestani da lažeš. Nemoj da potcenjuješ moju inteligenciju. Nisam to zaslužila od tebe!

- Nije važno - dogovorio je mirno.

- Nije važno? - vrisnula sam. - Oženjen si i imaš dvoje dece. Kako dugo to već traje?

Marko je uzdahnuo:

- Ni to nije važno - a zatim na moj užas dodao - Volim je.

- Znači voliš nju. A mene, naše ćerke, nas više ne voliš?

- I vas volim - rekao je i nesrećno me pogledao.

- I kako to onda zamišljaš dalje. Hoćeš dve žene? - rekla sam zajedljivo.

Privremeno odlazak

- Sramota - vrištala mi je u slušalicu njegova mama. - Mogao se vratiti kući, ako već ne može biti s tobom, a ne otići u hotel kao da nema nikoga.

Što reći na to?

- To trebate raspraviti s Markom, ja nisam kriva…

Klik. Moja svekrva mi je spustila slušalicu. Njen sin je našao drugu i za to sam izgleda sama kriva.

Suludi ultimatum

Nakon otprilike dve nedelje Marko se iznenada pojavio u našem dvorištu.

Je l to kraj našeg braka koji je započeo s ljubavlju, razumevanjem i slogom? Mogu li preći preko nevere, ako se vrati? Želim li uopće da se vrati? Da, želim - bez razmišljanja i spontano je odgovorilo moje srce.

I sada, sasvim iznenada, Marko stoji ispred mene.

- Erika.

Bez reči sam ga promatrala.

- Kako si? - nastavio je.

- Što hoćeš? - odgovorila sam.

- Hteo bih da razgovaram s tobom - rekao je mirno.

- Aha - primila sam na znanje.

- Imam predlog… - započeo je.

- Slušam.

- Volim tebe i decu iznad svega na svetu i strašno mi je žao što je do ovoga svega došlo… ali ja volim i nju… Nikoga ne bih da izgubim.

Zurila sam u njega s nevericom. Kako to misli?

- Kako da shvatim ove tvoje reči? - uspela sam da kažem.

- Hoću tebe i našu decu, ali ne želim se odreći ni nje.

- To ne misliš ozbiljno, zar ne? - pitala sam seijući se.

- Molim te, razmisli o tome. Ja sam to zamislio tako da većinu vremena provodim ovde u našoj kući s tobom i decom, a povremeno odem Ljiljani.

Aha, Ljiljani, dakle. S nevericom sam gledala mog inače tako inteligentnog i trezvenog muža, uspešnog pravnika, nadarenog za muziku, brižnog i nežnog oca i nekad tako dobrog i pažljivog muža. Gde je nestao?

- Morala bi da me povremeno deliš sa njom.

- Dijeliti te s njom… - ponovila sam misleći da ne čujem dobro.

- U središtu mog života uvek bi bila ti i naše ćerke. Razgovarao sam s Ljiljanom i ona je pristala. Razmisli i ti o tome.

Kako se iznenada pojavio, tako je iznenada i nestao.

Razmišljala sam dan i noć nad tim ultimatumom, jer to i nije bio ništa drugo nego ultimatum - ili ovako ili nikako. Na kraju sam se poverila mami.

- Volim ga - rekla sam plačući - jecala sam obešena oko njenog vrata. - Samo neka mi se vrati… makar i na pola - ronila sam suze.

- Nadam se da to ne misliš ozbiljno, Erika - rekla je mama i protresla me da mi je glava letela s jedne strane na drugu.

- Zaboga, saberi se - rekla je oštro. - Gdje ti je dostojanstvo!

- Mislila sam da ćeš mi pomoći - cvilila sam.

- Ne mogu ti pomoći. Neke stvari moraš odlučiti sama. Ali kako god odlučiš, znaj da ću biti uz tebe.

Sasvim sluđena zaključila sam da ću prihvatiti Markov predlog. Živeće sa mnom i decom, a povremeno će otići onoj drugoj. Možda trebam samo biti strpljiva i jednoga dana mi se Marko vrati.

Kad je sledeći put došao kući, rekla sam mu da prihvatam njegov prijedlog.

- Znao sam da ćeš me razumeti, Erika - rekao je.

- Nadam se da ćeš i ti razumjeti mene ako ti kažem da te molim da svoju vezu čuvaš u maksimalnoj diskreciji i da se s njom ne pokazuješ u javnosti.

- Naravno, to se podrazumijeva - rekao je Marko, brzo se pokupio i za sat vremena vratio sa svojih par krpica.

Tako je započeo naš život o kakvom dosad nisam mogla ni sanjati. Kad sam razmišljala o tome da se Marko vrati. Međutim, poludela bih od ljubomore na pomisao da je sada s onom drugom.

Prošlo je nekoliko meseci i ja sam se uzalud nadala da će Markova zaljubljenost ili opsednutost onom drugom, što god to bilo, proći. Međutim vreme je prolazilo, a ja sam svog muža stalno dielila.

U gradu kao što je naš naravno da ništa dugo ne može ostati tajna. Ponekad bih osetila sažaljive poglede kolega, a u nekoliko navrata kad sam ušla u zajedničku kuhinju, razgovor koji su vodile moje koleginice naprasno je bio prekinut. 

Jednoga dana, prolazeći kraj hotelskog restorana kroz staklo sam videla poznati lik. Marko je sedeo za stolom uz prozor s Ljiljanom. I ne samo što je sedio, već ju je držao za ruku i zaljubljeno su upijali jedno drugo. Tada sam shvatila da sam proteklu godinu pravila budalu od sebe.

Dokazujem neveru

Nikome ništa nisam govorila.

Dokazala sam Markovu neveru čime se celi proces razvoda ubrzao. Ćerke su pripale meni, a Marko ih ima pravo viđati u terminima koje je sud odredio. Ne branim mu to, znam da ih voli. Kuću smo prodali, podelili novac jer smo svi zajedno, mi a i naši roditelji, u nju ulagali. Kupila sam stan nedaleko od roditeljske kuće.

Naizgled je sve u redu. Radim svoj posao, odgajam ćerke. Posao i deca pričinjavaju mi najveće zadovoljstvo. Ali inače, osjećam se praznom.

Marko je otišao u Zagreb, učiteljica flaute ostala je u našem gradu kao podsetnik na moj propali brak. Ljubav je izgleda pukla.

Žao mi je što sam deset godina života posvetila čoveku koji to nije zaslužio, ali koji je i te kako zaslužan što sam izgubila želju da ikad više sagradim kućicu s ružičnjakom u kojoj bih s voljenom osobom provodila tople letnje večeri.