Svoje telo jednostavno ne poznajemo dovoljno. Nauka nam donosi zanimljive činjenice koje će vas oboriti sa nogu.

Kad bi se pokupilo svo gvožđe iz tela jednog čoveka, mogao bi da se napravi ekser duži od 7 centimetara. Osim toga, iako se u našim kostima nalazi 31% vode, njihova struktura je snažnija od čelične. 

Kako bi se obezbedilo nesmetano varenje sve hrane koju pojedemo , ljudski želudac proizvodi kiselinu koja je toliko jaka da bi, da kapne na našu kožu, progorela rupu u njoj.

I još nešto, srce uopšte nije u obliku srca, i ne nalazi se na levoj strani grudi. Njegova pozicija u telu je više ka sredini grudnog koša.

Ukoliko se prihvatimo mikroskopa , možemo videti da u jednu glavu čiode može da se upakuje čak deset hiljada ljudskih ćelija. Sa druge strane, kada bi se odmotale sve DNK ćelije samo jednog čoveka, protegle bi se na 10 milijardi milja i mogle bi da stignu od Zemlje do Plutona i nazad.

Čak polovina gena učestvuje u građi mozga, dok druga polovina organizuje ostalih 98% tela. Naš zahtevni mozak sam potroši 20% kiseonika i krvi koje imamo. Nije ni čudo, kad dugoročna memorija mozga u toku života uspeva da sačuva čitav kvadrilion (1 milion milijardi) različitih informacija.

I za kraj jedna neverovatna činjenica. Kada bi se naše telo rasturilo na pojedinačne hemijske elemente, oni bi svi zajedno koštali oko 150 evra. Na sreću, jednog čoveka čini mnogo više od hemijskih elemenata.