Priča o ocu koji prolazi najteže muke, ali ne odustaje od svoje tri devojčice, rasplakala je ceo svet! Da li će konačno dobiti srećan kraj!?

"Pored svih nedaća i nepravdi, ne smem sebi dozvoliti ni bes, ni povišen glas, jer će moja deca koja su bez majke, ostati i bez oca, što bi nekima odgovaralo, plačući kaže Đorše Joksimović, roditelj koji se pet godina bori sa Centrom za socijalni rad da svoju decu vrati iz hraniteljske porodice.

Čovek koji je ohrabrio i probudio svest porodica, kojima su deca nepravedno oduzeta, da treba da se bore i da nikad ne odustaju od svojih mališana Đorđe Joksimović, danas će imati sastanak sa Zaštitnikom građana Zoranom Pašalićem. Srpski ombudsman je obećao da će ovaj slučaj posle pet godina golgote konačno dobiti epilog. Naime, Pašalić je rekao da će preduzeti sve što je potrebno da ovaj otac ponovo bude sa svoje tri devojčice (2010., 2011,. 2013. godište).

"Juče sam slavio slavu Svetog Jovana, doveli su moje tri devojčice u 11 sati, već u 18 sati morale su se vratiti u hraniteljsku porodicu. One su htele da ostanu u svojoj kući, rastanak je tako bolan trenutak, da nemam reči da to opišem", kaže Đorđe Joksimović, koji je ostao bez dece zbog siromaštva. Naime, Centar za socijalni rad iz Kragujevca oduzeo mu je decu, jer Đorđe nije imao stalni posao, ali ni funkcionalnu kuću.

Posle pet godina borbe da mu se deca vrate, koju je svaki dan vodio sam, film Srđana Golubovića "Otac", ponovo je u žižu javnosti vratio njegov mučan život jer nikoga nije ostavio ravnodušnim, pogotovo jer znamo da je snimljen po istinitom događaju.

Film "Otac" koji je snimljen prema mom slučaju dao mi je još veću snagu da se borim. To nije samo moja priča, nego priča mnogih porodica i toga ima u mnogim Centrima. Tamo gde se deca stvarno treba da sklone, njih ne sklanjaju.

Moja deca su u hraniteljskoj porodici u Topoli. Hranitelji su fer i korektni prema deci. Bilo je i tu problema, pisao sam pisma Centru, ali tek kada sam ja otišao do hranitelja i sa njima pričao, stvari su se smirile.

Joksimović je sada stalno zaposlen, u kući je uradio sve što je od njega tražano, kako bi deca imala sve uslove za pristojan život, što je potvrdila i komisija Centra za socijalni rad, ali i dalje ne dobija odgovor zašto njegova deca žive u tuđoj kući. 

Ja, koliko sam upućen, hranitelji dobijaju 45.000 dinara po detetu, a nadoknada dok su deca bila kod mene je bila 14.800 ukupno," ispričao je Đorđe Joksimović.

"Hteo sam da pokažem volju i želju da vratim svoju decu, zato sam pešačio četiri puta od Kragujevca do Beograda," ispričao je Đorđe Joksimović.

"Prvi put sam pešačio kako bih podneo molbu da mi se deca vrate. Obećali su mi, ali obećanja nisu ispunjena. Zato sam išao još tri puta peške. Danas je malo bolja situacija, jer decu viđam svake druge subote i svake druge srede... S početka nisam ni viđao decu, bilo je grozno.

Meni su deca oduzeta 17. marta 2015. godine, zbog bolesti moje žene. Ja nikakve veze s tim nisam imao, radio sam celo vreme. Supruga je i dalje na lečenju, a ja se borim da vratim decu. Sada imam stalni posao, radim, imam kuću, imam uslove da vratim decu.

Sada trenutno Centar za socijalni rad uopšte mi se ne javljaju na telefon niti ne žele da me prime. U potpunosti su nezainteresovani. Poslednji uslov da bi mi vratili decu bio je posao, a sada kada imam stalni posao ne mogu da dođem do bilo koga od njih u Centru za socijalni rad.