Osnovna pravila kako se po običajima dočekuju gosti na dan slave!

Posetili smo brojne domove i brojne domaćine. Negde se na „običan“ dan služi ratluk, negde šećer u kockama a negde slatko - sve zavisi od kraja. Ono što je svima zajedničko je da se na dan krsne slave u svim kućama služi žito, poznatije i kao koljivo. Neki umeju i da pomešaju: koliko kad ide čaša, kome se prvo služi žito a kome slatko i slično. Hajde da ponovimo najvažnije u vezi sa ovim običajima. Prvo o slavskom žitu.

 

Slavsko žito - tradicija, služenje i recept

Služenje koljiva je povezano najpre sa slavljenjem krsne slave koje je jedina neprekinuta tradicija kod našeg naroda. Slavsko žito predstavlja dar kućnom svetitelju za zdravlje i napredak, ali i u zahvalnost za sve plodove koji su se ubrali i sakupili. Priprema se uoči slave, bez obzira na to koji svetac se slavi.

Koljivo se služi posle rezanja kolača, nakon što se prvo prelije vinom. Prvo se služi domaćin, a zatim i svi ukućani. Obično stoji na većem poslužavniku sa nekoliko kašičica na zasebnoj tacni, i sa čašom vode u koju se kasnije odlažu upotrebljene kašičice.

Gosti se služe kako koji pristiže na slavu, i to obično radi domaćica, ili devojka iz kuće ili komšiluka. Gost se služi žitom tako što se poslužavnik prinese gostu, gost se prekrsti i okrene domaćinu i domaćici, čestita im slavu, ponovo prekrsti i sedne. Pravilo je da se prvo služa stariji pa mlađi, a ako žita pretekne ono se daje deci.

Slano žito - specifičnost zaplanjske slave

Recept za slavsko žito

Potrebni sastojci:

500g pšenice belije,

400g kristal šećera,

400g mlevenih oraha,

pola muskatnog oraščića (ko ne voli aromu može preskočiti),

2 kesice vanilin šećera.

Način pripreme: pšenicu očistiti od kukolja ili sitnog kamenja, sipati u lonac, preliti vodom pa ostaviti da prenoći. Narednog dana isprati ga nekoliko puta i dobro skuvati. Nakon toga, pustiti je da se ohladi i mlaku procediti ali ne ispirati.

Dok se potpuno ne ohladi samleti je, ali ne previše sitno. Pomešati je sa ostalim sastojcima i mesiti rukama uz gnječenje. Od gore posuti orasima, ili ukrasiti po želji.

 

Slatko - tradicija, služenje i recept

Stari je običaj u našem narodu da se svakom gostu, po dolasku u dom, služi slatko i voda. Ovim gestom se pokazuje dobrodošlica gostu i daje prilika da se on okrepi uz ukusnu poslasticu.

Domaćica služi slatko na tacni, u staklenoj posudi uz kašičice i čaše sa vodom (po jedna za svakog gosta). Prema nekom nepisanom pravilu, obično se uzima 1 kašičica slatkog, a to je i dovoljno jer je vrlo jako. Ukoliko domaćica ponudi gosta, on može uzeti još jednu kašičicu poslastice.

Nakon što otpije vode, onaj koji se služi slatkim odlaže prljavu kašičicu u upotrebljenu čašu, ili na drugu stranu tacnice za kašičice. Domaćice često vole da tacnu sa slatkim ukrase i nekom veženom kuhinjskom krpom ili heklanim miljeom.

Recept za slatko od šumskih jagoda

Potrebni sastojci:

350g šumskih jagoda,

1kg šećera,

1 kesica vanilin šećera,

2 dl vode.

Način pripreme: operite jagode i dobro ocedite. U šerpu prvo sipajte šećer pa prelijte vodom i kuvajte u gust sirup. Zatim sipajte jagode u šerpu vodeći računa da budu samo u jednom redu, dodajte vanil šečer i kuvajte na srednjoj vatri 15-20 minuta dok slatko blago vri.

Za vreme kuvanja nikako ne mešati, kako bi jagode ostale što više očuvane. Veličinu šerpe odredite prema količini jagoda koju ćete iskoristiti.

Gotovo slatko skinuti sa vatre i prodrmati šerpu kako biste skupili penu. Ako ovaj korak propustite može se dogoditi da vam se slatko ušećeri. Šerpu prekrijte čistom suvom krpom, ostavite da prenoći i sutradan sipajte u čiste i suve tegle.

Glavna razlika između služenja slavskog žita i slatkog

Najčešći način na koji domaćini pogreše pri služenju je u broju čaša: uz žito ide 1 čaša vode iz koje se ne pije, i u koju se kasnije odlažu prljave kašičice. Slatko se služi sa onoliko čaša koliko ima gostiju, koji iz njih piju kada se posluže.

 

BONUS VIDEO:

Iscrtajte pravilno obrve i usne