Za autizam kod dece glavni krivac su anomalije u spermi!?

Jednostavnim posmatranjem da li sperma ima ključne metilacije DNK, istraživači su sa velikom tačnošću mogli da predvide da li će potomci posmatranih očeva imati autizam.

Naučnici su otkrili biomarkere u ljudskoj spermi koji mogu ukazati na to da li će dete verovatno naslediti poremećaj iz spektra autizma. Novo istraživanje potpisali su naučnici sa Državnog univerziteta u Vašingtonu, Centra za klinička istraživanja u Valensiji i Univerziteta u Valensiji u Španiji, koji su pronašli stotine regija metilacije DNK u uzorcima sperme, povezane sa tim da li će osoba imati autistično dete.

Jednostavnim posmatranjem da li je sperma imala ta ključna područja metilacije DNK, istraživači su uspeli da predvide, da li će potomci posmatranih očeva imati autizam, sa tačnošću od 90 procenata.

"Ovo otkriće možemo potencijalno koristiti za procenu da li će čovek preneti autizam na svoju decu", kaže Majkl Skiner, profesor bioloških nauka sa Univerziteta u Vašingtonu koji ‘potpisuje’ studiju. Dodaje da je ovo veoma značajan korak u pronalaženju faktora koji mogu biti odgovorni za autizam.

Regioni metilacije DNK su delovi genoma kojima je DNK dodata metil grupa, jedan od nekoliko epigenetskih mehanizama koje ćelije koriste za kontrolu ekspresije gena. Drugim rečima, to su delovi genoma koji su očigledno isključeni zbog faktora okoline i molekula.

Studija je objavljena u časopisu Klinikal Epidženetiks. Objavljeno je da je tim naučnika proučavao epigenetiku sperme kod 26 muškaraca, od kojih je polovina imala decu sa autizmom, a polovina decu bez poremećaja iz tog spektra. Identifikovano je 805 različitih regiona metilacije DNK, što je izgleda povezano sa tim da li otac ima decu sa autizmom.

Tada su istraživači dobili tzv. "slepi test" u kojem su morali da pogađaju da li 18 muškaraca ima decu sa autizmom samo posmatrajući njihov genom i pazeći na ta područja metilacije DNK. Osim dva lažna negativa, tačno su identifikovali sve očeve, pa je tačnost bila oko 90 procenata.

Ovo je mala studija, pa prema nalazima treba postupati oprezno dok se ne sprovedu dalja istraživanja, upozoravaju stručnjaci, ali već je u toku opsežnije koje bi obuhvatilo više od stotinu ljudi. Ako se njihovi nalazi pokažu tačnim, naučnici se nadaju da bi se istraživanje moglo čak koristiti i za identifikaciju faktora koji dovode do autizma.

Naučnici već dugo sumnjaju da autizam ima neke veze sa epigenetskim promenama koje su izazvali različiti faktori okoline i molekuli. Faktori životne sredine do sada su pominjali prenatalnu izloženost zagađenju vazduha kao i stres majke tokom trudnoće, ali naučnici se nadaju da bi ovo istraživanje moglo da omogući utvrđivanje šta je tačno pokrenulo epigenetske promene.

Pre nekoliko godina otkrili smo da faktori okoline mogu promeniti liniju embriona, spermu ili jajnu ćeliju, odnosno celu epigenetiku - kaže profesor Skiner, dodajući da bi alati otkriveni u ovoj studiji mogli da se koriste u većoj populacionoj studiji da bi se pokazalo koje vrste faktora okoline mogu izazvati epigenetske promene povezane sa autizmom, prenosi portal IFL Sajens.