Srpkinja radi na razvijanju vakcine protiv koronavirusa na Oksfordu: Marija je otkrila sve detalje o sastavu i funkciji, ali i dobrovoljcima koji su je primili

Klinička studija na Institutu Džener započeta je po ubrzanom postupku 23. aprila, a Marija je za "Žena.rs" otkrila kako napreduje rad na vakcini, šta se od nje očekuje i šta se uopšte do sada pouzdano zna o korona virusu.

 

- Rad na vakcini je počeo 10. januara ove godine, a samo oko tri meseca kasnije vackinisali smo prve volontere u kliničkoj studiji koja se sprovodi na institutu Džener. Dakle, započela je faza I, gde ćemo vakcinisati 1102 volontera starosti između 18 i 55 godina, polovinu sa novom COVID-19 vakcinom, a polovinu sa kontrolnom vakcinom. Zatim sledi Faza II gde će se povećati maksimalna starost ispitanika koji učestvuju u studiji na 55-70 godina, a zatim i na preko 70 godina, jer je pokazano da starije osobe imaju veći rizik da razviju težu kliničku sliku, tako da je jako važno ispitati da li vakcina štiti ovu ciljnu grupu. U Fazi III koja potom sledi, vakcinisaćemo 5000 volontera starijih od 18 godina, od kojih će ponovo polovina primiti vakcinu protiv COVIDa-19, a polovina kontrolnu. Naravno, sve to vreme pratićemo efikasnost vakcine kod dobrovoljaca uključenih u sve tri faze istraživanja, tako što ćemo posmatrati koliko COVID-19 vakcina štiti od virusa u poređenju sa kontrolnom vakcinom - kaže za Žena.rs Marija Zarić.

- Nakon vakcinacije ispitanici će se pratiti da bi se videlo da li oboljevaju od COVIDa-19. Naše očekivanje je da oni koji su primilu vakcinu protiv ovog virusa neće oboleti, ili bar da će oni koji su primili kontrolnu vakcinu oboljevati više. Da bismo mogli da izvršimo poređenje između ove dve grupe potrebno je da barem mali broj isptanika oboli. Naravno, za to je potrebno da oni budu izloženi virusu, odnosno, da je virus i dalje prisutan i da kruži u populaciji. I ovde u Velikoj Britaniji se čini da se epidemija stišava, primećuje se da je manji broj novoobolelih i smanjuje se broj inficranih pacijenata koji se primaju u bolnice. To naravno jeste dobra vest, ali je za ovu studiju koju mi sprovodimo bitno kolika je cirkulacija virusa u populaciji u vreme kada radimo testiranje. Ako je izloženost virusu jako mala i nema mnogo mogućnosti da se virus prenese, to će da otežava i produži testiranje vakcine. Tako da, u stvari je teško reći koliko vremena treba da prođe od vakcinacije dok ne vidimo koliko je ona zapravo efikasna - kaže Marija za "Žena.rs".

- Naša vakcina je napravljena od virusa (ChAdOk1), koji nije korona virus, već je u stvari oslabljena verzija virusa obične prehlade (adenovirusa), koji je genetski modifikovan tako da nije moguće da se virus razmnožava u ljudima i izazove infekciju. Konstrukciji ovog adenovirusa dodat je jedan deo genetskog materijala korona virusa koji nosi informaciju o samo jednom proteinu korona virusa. Ovaj protein se zapravo nalazi na površini korona virusa i igra suštinsku ulogu pri infekciji. Korona virus SARS-CoV-2 koristi ovaj protein da se veže za ACE2 receptore u ljudskim ćelijama što mu zatim omogućava da uđe u ćelije i izazove infekciju. Vakcinacijom koju mi sprovodimo, nadamo se da ćemo razviti specifični imuni odgovor na taj protein sa ciljem da taj imuni odgovor spreči ulazak virusa u ljudske ćelije, onemogućavajuci infekciju - objašnjava Marija, dodajući da nije bio nikakav problem naći dobrovoljce koji će učestvovati u istraživanju.

PO KOJIM SU KRITERIJUMIMA BIRANI DOBROVOLJCI?

- Odziv među stanovništvom da učestvuju u studiji je bio izvaredan, i mi smo jako zahvalni svim volonterima što nam pomažu u ovom naporu da testiramo vakcinu. U studiju su uključeni dobrovoljci koji su se sami prijavili i koji su ispunajavali unapred strogo definisane kriterijume za učestvovanje u ovoj studiji. Morali su da budu zdravi, određene starosne dobi i da žive u blizini mesta gde se sprovodi vakcinacija. Prijavljeni dobrovoljci čiji je test na korona virus bio pozitivan su isključeni iz ove studije, kao i trudnice, potencijalne trudnice i dojilje. Takođe su isljučeni i oni volonteri koji su ranije učestvovali u kliničkim studijama gde se vakcina takođe zasnivala na adeno-virusu kao i volonteri koji su primili bilo kakvu drugu vakcinu protiv virusa iz familije korona virusa.

DA LI SE STIČE IMUNITET NAKON INFEKCIJE KORONA VIRUSOM?

- Proučavajuci druge viruse koji inficiraju i ljude i životinje, a takođe pripadaju familiji korona virusa, shvatili smo da imunitet nakon infekcije ovim virusima nije dugotrajan. Nismo naravno sigurni kad je u pitanju konkretno ovaj trenutni korona virus, ali zna se, dakle, da korona virusi generalno ne ostavljaju snažan i dugotrajan imunološki odgovor iza sebe, zbog čega se dešava da se ljudi ponovo zaraze. Takođe je pokazano da korona virusi ne mutiraju mnogo, kao što je, na primer, slučaj sa virusom gripa, gde svake godine mora da se napravi nova vakcina na osnovu pretpostavki kako će virus izgledati te sezone.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) sugerisala je da bi moglo biti još pet, šest ili čak i više talasa ovog virusa izazivača COVIDa-19 jer se, iz primera drugih virusa iz familije korona virusa, videlo da se ljudi zaraze, pa posle nekog vremena izgube imunitet, zatim ponovo postanu podložni i zaraze se istim virusom. Kako će se ovaj trenutni virus ponašati, teško je sa sigurnošću reći, ali mislim da je takav scenario moguć i u slučaju ovog virusa i da je jako važno ne samo da razvijemo vakcinu nego i da utvrdimo da li i koje vakcine mogu da obezbede što dugoročniju zaštitu - kaže nam Marija.

KO JE MARIJA ZARIĆ?

Marija Zarić rođena je 1980. godine u Šapcu, gde je završila i gimnaziju. Nakon toga, upisuje Medicinski fakultet u Beogradu, gde je diplomirala 2005. godine. Dve godine radila je kao lekar opšte prakse u Domu zdravlja Bogatić. Potom je 2010. godine dobila stipendiju za doktorske studije Kvins univerziteta u Belfastu, a doktorsku disertaciju odbranila je 2013. godine. Radila je na Kings koledžu u Londonu kao viši naučni saradnik ispitujući vakcinu protiv HIV-a, a od 2017. godine zaposlena je na Univerzitetu Oksford u Institutu Džener koji razvija i istražuje vakcine protiv bolesti od najvećeg globalnog uticaja.