Šta je to gonartroza, koji su njeni simptomi i kako se leči

Promene se najpre dešavaju na hrskavici koja se u početku istanjuje, njena površina postaje hrapava, a u poodmaklom stadijumu, hrskavica može u potpunosti da se istroši i nestane.

Uporedo sa promenom hrskavice dolazi i do promena na ostalim delovima zgloba, zglobna čaura menja oblik, sinovijalna tečnost se menja, ligamenti su napeti, mišići oslabljeni. Na rendgenskom snimku se na ivicama kostiju mogu uočiti osteofiti, koštane naslage nalik trnu, kao i suženje zglobnog prostora.

Tegobe

U prvoj fazi bol se javlja samo prilikom hoda. Povečava se ako je teren neravan, a naročito pri hodu niz brdo ili silasku niz stepenice. U početku bol nije jak, opisuje se kao tištanje, žiganje, zategnutost. Ukoliko se ne obrati pažnja na probleme, vremenom će se javiti pucketanje, ukočenost zgloba, jači bol zbog koga osoba u hodu mora i da zastane.

Sve tegobe su praćene otokom koji ograničava pokret, pa potpuno ispružanje ili savijanje noge u kolenu je otežano ili nemoguće. Usled bola, a samim tim i štednje noge prilikom oslonca, kao i zbog ograničene pokretljivosti dolazi do atrofije velikog butnog mišića. Rezultat toga je pojava klecanja, nestabilnosti i nesigurnosti pacijenata prilikom hoda. U poodmakloj fazi može doći i do deformiteta zgloba.

Faktori rizika

Kao glavni faktor nastanka artroze je ponavljanje traume zgloba (najizloženiji su sportisti) i često izvođenje istih pokreta ili prinudan stalan položaj zgloba (npr. kod osoba čiji posao zahteva klečanje). Nošenje neudobne obuće ili obuće sa visokom potpeticom takođe ima uticaja. Gonartroza se najčešće javlja kod žena posle menopauze zbog nedostatka hormona estrogena. U faktore rizika se ubraja nasledna sklonost ka oboljenju kolena i gojaznost.

Lečenje

Degenerativni proces se ne moze izlečiti, ali ga je moguće usporiti, smanjiti tegobe i popraviti funkciju zgloba. Poželjno je smanjenje telesne težine, stalna umerena fizička aktivnost, a izbegavanje dugotrajnog sedenja i stajanja. U akutnoj fazi odlične rezultate daje primena fizikalne terapije, a po smirivanju tegoba uključivanje u kineziterapijski tretman, odnosno primena ciljanih vežbi. U poslednje vreme primenjuje se i PRP metoda, ubacivanje krvne plazme direktno u zglob.

Kako umanjiti tegobe kod kuće

Kratkotrajno mirovanje - ukoliko je došlo do povrede i bola, ne više od 7 do 10 dana kako ne bi došlo do atrofije mišića i pojačavanje tegoba. Ispod kolena se može postaviti urolan peškir kako bi koleno bilo u polusavijenom položaju.

Aplikacija leda - ukoliko se pojavio otok hlađenje će imati pozitivan uticaj. Masaža leda ne treba trajati duže od 10 do 15 minuta. Postupak ponoviti nekoliko puta u toku dana.
Nošenje stabilizatora od elastičnog materijala ili postavljanje ortoze. To će ograničiti pokrete u zglobu, dati podršku i umanjiti bol.

Lokalna primena gelova -u apotekama se mogu naći hladni gelovi koji deluju analgetski i antiinflamatorno i treba ih samo utrljati na koleno.

Primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova - kao što je ibuprofen, koji će olakšati tegobe.

Vežbe za koleno

Vežbe u početku raditi sa manje ponavljanja, a kasnije povećati broj ponavljanja i serija. Poželjno je dodati i opterećenje, teg od 1 ili 2 kg, koji se uz pomoć čičak trake lako postavljaju oko skočnog zgloba .

1. Ležeći položaj sa opruženim nogama. Povući stopalao ka sebi i zategnuti koleno, zadržati 6 sekundi .

2. Osloniti se leđima o zid ili o sobna vrata, spuštati se u čučanj tako da ugao u kukovima i kolenima ne bude 90 stepeni.

3. Sedati i ustajati sa nešto niže stolice.

4. Hod uz stepenice.