Ova vežba može da izazove srčani udar, mnogi ljudi je često rade, a ne znaju koliko je opasna

 

Tri meseca kasnije Džoš bolje hoda, a i vid mu se vraća u normalu. Iskustvo mladog oca podstaklo je važnu raspravu o istezanju vrata i popratnog pucketanja vratnih pršljenova – je li taj postupak siguran i može li biti uzrokom tako teške povrede?

Neurolozi tvrde da veza između istezanja vrata i moždanog udara postoji, barem kod nekih osoba.

- Ne možete ovom vežbom proizvesti dovoljno sile da biste sami razderali krvnu žilu, što bi bio verovatni uzrok moždanog udara. Kod nekih osoba nasledni činioci čine krvne žile krhkijima, ili njihovo vezivno tkivo savitljivijim. Zato u pravilu svojim pacijentima savetujem da to ne čine - naglasio je dr. Dujin Kim, medicinski upravnik centra za moždani udar pri UCLA.

 

Lekari uglavnom savetuju izbegavanje pucketanja pršljenova ako je to moguće, zato jer „možda postoji mali rizik“ reza ili puknuća u opni arterije. Vratna arterija ulazi u kosti vratnog dela kičme, i moguće je tu arteriju blokirati dok pucketate pršljenovima.

- Kod nekih osoba ovaj postupak prelazi u naviku pa na taj način vrat istežu nekoliko puta dnevno. Netko od nas može imati određeno zdravstveno stanje ili naslednu manu zbog koje bi takvo istezanje moglo biti opasno - upozorava doktor kiropraktike Kit Overland, bivši predsednik Američkog društva kiropraktičara.

Toliko o pucketanju pršljenova u vlastitoj režiji. A što je sa spinalnom manipulativnom terapijom (SMT) koju izvode kiropraktičari, osteopati i fizioterapeuti? Njen je deo i pritisak na vrat i vratne pršljenove.

U naučnoj izjavi izdanoj 2014. godine Američko Udruženje za srčani i moždani udar iznosi zaključak da je pomicanje vrata na taj način povezano s oštećenjem vratne arterije koje može izazvati stvaranje krvnog ugruška i moždani udar.

Nije ustanovljen primer direktnog uzroka i posledice, ali Udruženje savetuje zdravstvenim radnicima da pre primjne navedene terapije pacijente obaveste o uključenim rizicima.

 

U svom odgovoru Udruženje kiropraktičara navodi istraživanje prilikom kojeg je na truplima proučena sila koja se primenjuje kod spinalne manipulacije, i ustanovljeno je da povreda arterije pri posledičnom naprezanju nije verovatna.