Korona i dijabetes, rizična kombinacija, evo šta treba da uradite da se zaštitite

U Srbiji od dijabetesa boluje oko 750.000 ljudi, skoro svaki deseti stanovnik naše zemlje. Ovi pacijenti su u višestrukom riziku od razvoja kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja, što dodatno pogoršava njihovu prognozu i očekivanu dužinu života. Uz to, epidemija koronavirusa uzrokovala je ograničen pristup lekarima i redovnim kontrolama, iako se radi o bolesnicima koji su u većem riziku od komplikacija usled infekcije...

- Dijabetes melitus je hronična nezarazna bolest koja počinje tiho i može da traje dugo a da pacijent nema nikakvih tegoba, odnosno nekada se dijagnoza postavlja tek kada se jave komplikacije. Karakteriše je smanjena produkcija insulina ili neadekvatan odgovor organizma na insulin, a simptomi su gubitak telesne težine, pojačana žeđ, pojačano mokrenje, malaksalost i umor. Kod nas danas, po procenama, živi od pola miliona do milion ljudi sa dijabetesom, dok između 250.000 i pola miliona njih još nema postavljenu dijagnozu - upozorava dr Predrag Bojović.

TREBA LI VIŠE EDUKACIJE U VEZI SA DIJABETESOM?

Faktore rizika treba tražiti među predispozicijom za ovu bolest (nasleđe), stresom, povećanim kalorijskim unosom, gojaznošću, fizičkom neaktivnošću, brzom hranom, hranom i pićem punim šećera...

Dijagnoza i lečenje
- Prema najnovijim preporukama, kod zdravih osoba vrednost šećera u krvi ujutro treba da bude manja od 5,6 mmol/l, a dva sata nakon obroka manja od 7,8 mmol/l. Ukoliko kod nekog otkrijemo jutarnju glikemiju (glikemija našte) veću od 7 mmol/l, ili glikemiju bilo kada u toku dana veću od 11,1 mmol/l, uz prisustvo simptoma tipičnih za dijabetes, sa sigurnošću možemo reći da se radi o dijabetesu - objašnjava naš sagovornik.

Sa šećernom bolešću se može kvalitetno živeti, insistira doktor i dodaje da je jako važno da pacijenti znaju da je reč o progresivnoj bolesti. Sa progresijom će doći i do promena u terapiji, što ne predstavlja lični neuspeh, već time lekar prilagođava terapiju trenutnom stanju bolesti.

- Dijabetes tipa 1 leči se insulinskom terapijom, dok kod dijabetesa tipa 2 terapija započinje dijetama i fizičkom aktivnošću. Što se tiče lekova, odmah po dijagnozi se kreće sa jednim oralnim lekom, najčešće "metforminom", a zatim se kombinuju dva ili tri oralna preparata. Jako je bitno da se i sa insulinskom terapijom krene na vreme. Pacijenti neopravdano insulin doživljavaju kao kraj i poslednji stadijum bolesti i veoma često imaju otpor prema ovoj vrsti terapije. Međutim, ona nadoknađuje nedostatak insulina u organizmu, najefikasnija je na duže staze i zato je važno da se ne odlaže, da se sa njom krene na vreme kako bi se sprečile komplikacije - naglašava dr Bojović.

A komplikacije nisu bezazlene, naprotiv, neke su i fatalne, a među najčešće spadaju oštećenje nerava, peckanje i trnjenje nogu, gubitak vida, infarkt, šlog, oštećenja bubrega, dijaliza, amputacija donjih ekstremiteta.

Šećer i kovid
Osobe koje imaju šećernu bolest nemaju veću verovatnoću da dobiju kovid-19, dodaje naš sagovornik, ali virus kod nekih od njih može da izazove teže simptome i komplikacije.

- Obično osobe sa dijabetesom koje imaju pridružene druge bolesti, kao što su kardiovaskularna oboljenja, nose dodatan rizik za razvoj komplikovane infekcije koronavirusom. Kako bi se smanjio rizik od oboljenja, osobe sa dijabetesom trebalo bi da primenjuju iste jednostavne a efikasne mere zaštite svakog dana kao i svi drugi, od čestog pranja ruku sapunom i vodom, do izbegavanja većih okupljanja u zatvorenom prostoru - savetuje doktor.

Ukoliko imate dijabetes, a oboleli ste od korone, postupite prema sledećim smernicama, čak i u slučaju zadovoljavajućeg nivoa glukoze u krvi:

Nastavite sa uobičajenom terapijom za dijabetes. Nikada ne obustavljajte terapiju insulinom!

- Proveravajte nivo glukoze u krvi na svaka 2-3 sata

- Uzimajte dodatnu tečnost (bez kalorija) i nastavite sa redovnim obrocima. Unosite 120-180 ml tečnosti na svakih pola sata da ne biste dehidrirali

- Proveravajte svakodnevno telesnu težinu. Smanjenje telesne težine uprkos redovnoj, regularnoj ishrani može da ukaže na hiperglikemiju.

Šećer u padu

Poseban problem u lečenju predstavljaju padovi šećera, odnosno hipoglikemija, često neprepoznata od strane pacijenta.
- Najčešći uzroci ovih padova su smanjen unos hrane, povećana fizička aktivnost, povećana terapija, a prepoznaćete ih po drhtanju, lupanju srca, slabosti, preznojavanju. U tim momentima potrebno je uzeti nešto što će podići nivo šećera u krvi. Takođe, jako je bitno o ovome popričati sa svojim lekarom, endokrinologom ili se javiti u najbliže savetovalište za dijabetes - preporučuje dr Bojović.