HIRURZI SAGLASNI: Tromboza može da se spreči! Evo u kom slučaju se mora reagovati hitno!

Jedna od glavnih komplikacija kovida 19 je tromboza koja je najčešće kod pacijenata koji se leče u bolnici i imaju hronične bolesti, potvrđuju lekari.

Iako teške forme bolesti kod kojih je neophodna amputacija nisu česte, ali sve veći broj pacijenata je u strahu od ovakvog ishoda.

Ako je D-dimer normalnih vrednosti, sigurno ne postoji tromboza. Ako je povećan, to opet ne znači sigurno da tromboze ima, već sve treba proveriti sa lekarom, kaže dr Dario Jocić, vaskularni hirurg.

"U strahu od troboze, pacijenti često "na svoju ruku" rade D dimer i dolaze u ordinacije misleći da imaju trombozu, samo zato što je ovaj parametar povišen. Ipak, kada je povećan, D-dimer može da ukaže na neku upalu, odnosno infekciju u organizmu. To može da bude trudnoća, zapaljenje ili neke druge stvari. Ne mora da znači da je u pitanju tromboza, zato to treba da utvrdi lekar, kaže za Mondo dr Jocić, vaskularni hirurg.

Aspirin koji mnogi uzimaju preventivno, može da smanji rizik od tromboze kod onih koji imaju pridružene bolesti, rizik od infarkta ii šloga. Ipak, ne treba svako da ga uzima samo zato što ima kovid, već treba poštovati terapijski vodič, kažu lekari.

"Aspirin nikako ne treba da uzimaju oni koji imaju čir na želucu, jer može da dođe do krvarenja. Mnogi pacijenti ne znaju da imaju čir, uzimaju ovaj lek preventivno, i onda dođe do problema. Najvažnija prevencija od tromba je zapravo hidratacija i tečnost, dok lekove uključujući aspirin treba da propisuju lekari iz kovid bolnica i lekari specijalisti", kaže za portal Mondo dr Ivan Stojanović, kardiohirurg.

Lekari podsećaju da oko 20 do 40 odsto zaraženih koji imaju težu formu bolesti, koji se leče u bolnici ili na intenzivnoj nezi, dobije vensku trombozu, a oko 1 odsto dobije arterijsku trombozu.

"To se dešava zato što dugo leže, imaju predispozicije i druge pridružene bolesti. Troboza mnogo češće nastaje kod pacijenata koji imaju teži oblik korone, starijih osoba i ljudi sa hroničnim bolestima", kaže dr Dario Jocić.

Podsećaju da je tromboza zapravo proces formiranja krvnog ugruška unutar samog krvnog suda. U slučaju arterijske tromboze dolazi do vitalnog oštećenja tkiva ili organa, dok su simptomi duboke venske tromboze najčešće otok i bol zahvaćenog dela, najčešće ekstremiteta.

"Tromboza dovodi do prekida cirkulacije u krvnom sudu, pa ako je trombozom zahvaćen arterijski sistem, može da dođe do ozbiljnih komplikacija kao što su infarkt srca, moždani udar ili gubitak ekstremiteta", objašnjava dr Ivan Milenković, vaskularni hirurg.

Simptomi tromboze zavise od brzine stvaranja tromba, vremena trajanja, područja koje je zahvaćeno i drugih komplikacija.

"Tromboza dubokih vena se obično javlja u većoj veni na nozi, ali može se razviti i u karlici ili ruci. Često ne izaziva nikakve simptome, ali ako se simptomi ipak pojave, mogu uključivati toplotu na mestu ugruška, bol, oticanje, crvenilo ili ljubičastu kožu. Simptomi su često lokalni i zahvataju samo jednu ruku ili nogu i mogu biti slični kao kada se "istegne" mišić", kaže Milenković.

S druge strane, arterijski ugrušci obično proizvode simptome brzo, i mogu da izazovu različite simptome i komplikacije, uključujući srčani udar, moždani udar, jaku bol i paralizu.

"Krvni ugrušci u abdomenu mogu izazvati bolove u trbuhu, povraćanje ili proliv. U mozgu probleme sa govorom, slabost lica ili ruku, probleme sa vidom, vrtoglavicu ili jaku glavobolju. U srcu, to su bol u grudima, nedostatak daha, mučnina, osećaj nesmotrenosti ili nelagodnost u gornjem delu tela", objašnjava lekar.

Osoba treba odmah da potraži hitnu pomoć i ako opazi bilo kakve znakove plućne embolije. To su oštar bol u grudima, posebno kada duboko udahnete, kašalj koji stvara krv, groznicu, vrtoglavicu, brzi puls, iznenadna kratkoća daha, neobjašnjivo znojenje, kaže Milenković.

Kako bi se sprečio nastanak troboze kod pacijeneta koji se leče od kovida u bolnici, hospitalizovanim pacijentima se daje niskomolekularni heparin, kažu lekari.

"Rizik za nastanak arterijske tromboze su pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak, poremećaj srčanog ritma, povišene vrednosti holesterola, dijabetes, godine starosti, porodična istorija tromboze, fizička neaktivnost, povišena koncentracija faktora koagulacije i abnormalne vrednosti masnoća u krvi. S druge strane, rizik za nastanak duboke venske tromboze su nasleđeni poremećaji zgrušavanja krvi, produžena nepokretnost, trudnoća, korišćenje oralnih kontraceptivnih pilula, gojaznost, pušenje, maligna stanja, srčana slabost, zapaljenska bolest creva, porodična istorija, starost preko 60 godina i dugotrajno svakodnevno sedenje", kaže dr Milenković.

Lečenje može biti hirurško ili bazirano na lekovima, u zavisnosti od težine nalaza i kliničke slike.

"Duboka venska tromboza se u većini slučajeva leči injekcijama niskomolekularnog heparina, dva puta dnevno u odgovarajućoj dozi prvih nekoliko nedelja. Potom se narednih nekoliko meseci prelazi na oralnu antikoagulantnu terapiju. Može da se leči intravenskom primenom rastvora heparina u najtežim stanjima ili hirurški. U slučaju tromboze površnog venskog sistema, lečenje je hirurško, mada može biti i medikamentno kod lakših slučajeva", kaže Milenković.