NEMA ZDRAVLJA BEZ BLAGOSTANJA Doktor Nestorović: Od čega ćemo bolovati kao odrasli, zna se već u detinjstvu

Istraživanje na oko 50 000 dece, koje je pokazalo da je nizak socioekonomski status značajno smanjivao IQ

Branimir Nestorović
Foto: Alo!/Ognjen Radošević

Saznanja poslednjih godina su pokazala da koreni mnogih bolesti nastaju u ranom detinjstvu. I mada mi uvek govorimo o nasledju, danas znamo da važniju ulogu imaju faktori sredine. Već u trenucima oplodjenja se dešavaju stvari koji odredjuju našu sklonost ka mnogim bolestima. Na primer, tečnost u kojoj plivaju spermatozoidi, a koju stvara prostata, sadži brojne belančevine koje utiču na proces oplodjenja. Noviji radovi ukazuju da od sastava sperme oca, zavisi metabolički profil deteta.

Dete, siromaštvo, prošnja

Sve je više dokaza da deca iz siromašnih porodica imaju povećanu sklonost ka hroničnim oboljenjima. Nacionalna studija iz Engleske, koja je pratila veliku grupu dece od 1958 godine do 42-ge godine života, dokazala je tačnost ove teorije. Na primer, opšte loše zdravstveno stanje je bilo prisutno u značajno višem procentu u 42 godini u dece iz siromašnih porodica. Izgleda da faktori siromaštva programiraju organizam na takav način da su u kasnijim godinama skloniji odredjenim oboljenjima. Najbolji primer je reumatska groznica, koja je skoro potpuno iščezla u razvijenim zemljama, iako tamo deca često imaju streptokokne infekcije. U nerazvijenim zemljama, ova bolest je i dalje česta i ima ozbiljne posledice po zdravlje.

život, narod, težak, deca
Foto: Pixbay

Što je položaj jedinke u društvu niži, to je zdravlje slabije. Etiologija ove pojave je kompleksna i ne može se objasniti samo lošijom ishranom ili uslovima stanovanja. Danas preovladava mišljenje je su efekti niskog socioekonomskog statusa pre posredovani efektima hroničnog stresa (a siromaštvo je stres) na centralni nervni sistem. Posebno veliki uticaj ima društveni status, potcenjivanje od strane drugih osoba dovodi ljude u stanje hroničnog stresa. Delovi mozga u hipotalamusu i periakvaduktalnoj sivoj masi dovode do reakcije na stres koja se manifestuje ubrzanim srčanim radom, povišenjem šećera u krvi, lučenje citokina koji dovode do nastanka zapaljenskih bolesti.

Majka i njena deca
Foto: FACEBOOK/BRITNI CHURCH

Poslednjih godina je dokazana ključna uloga zapaljenja u većini modernih bolesti (rak, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, astma itd). Kardiovaskularne bolesti su posledica začepljenja zida krvnih sudova, a rak nastaje posle dugotrajnih zapaljenskih promena u organima. Medjutim, ovde se javlja jedan paraks. Iako svi govorimo o negativnim uticajima stresa na ljudski organizam, stres je u stvari protivzapaljenska reakcija (u stresu se luče kortikosteroidi, koji deluju protivzapaljenski). Međutim, ovo se odnosi samo na akutni stres, Kod hroničnog stresa, usled stalno povošenog nivoa kortizola, dolazi do smanjene reakcije na njega, što povećava sklonost ka zapaljenskih stanjima.

Zapaljenje je takodje povezano sa nižom inteligencijom i sklonošću ka ranom umiranju, pokazuje stuidija iz Švedske, objavljena u časopisu External link Brain, Behavior and Immunity. U ovom ispitivanjuje praćeno 50 000 mladih od 18 do 20 godina tokom 35 godina. Dr Hakan Karlsson koji je rukovodio studijom, ukazuje na efekte zapaljenja niskog intenziteta u skraćenju života i moždanih sposobnosti.

Eric Turkheimer je sa kolegama sproveo istraživanje na oko 50 000 dece, koje je pokazalo da je nizak socioekonomski status značajno smanjivao IQ. Što je porodica bila bogatija, efekat sredine na razvoj inteligencije je bio manji. Dakle, inteligentni bogati roditelji imaju inteligentnu decu, ali siromašna deca ne uspevaju da iskoriste genetski potencijal koji im je dat.

Novak Đoković i deca
Foto: Instagram

Postoji još jedna važna razlika izmedju bogatih i siromašnih, a to je koncentracija toksičnih materija u organizmu. ove dve grupe se razlikuju po profilu toksina koje izlučuju mokraćom. Tim sa Univerziteta u Ekseteru, Engleska, je istraživao tzv. “hipotezu ekološke pravde” po kojoj bi siromašniji trebalo da imaju više koncentracije štetnih hemijskih materija u svom organizmu od bogatih. Praćena je koncentracija 200 hemijskih materija kod 5000 ljudi, izmedju 2000 i 2010 godine. Iznenadjujuće, obe grupe su imale dosta toksičnih produkata u organizmu, mada se njihov profil razlikovao. Industrijska zanimanja, pušenje i ishrana siromašna kalcijumom i gvoždjem je rezultovala visokim koncentracijama olova i kalijuma, dok je korišćenje morskih plodova i ribe u bogatih imalo za posledicu nagomilavanje žive, arsena i talijuma, kao i perfluorooktanoične kiseline. Takođe, često korišćenje sredstava za sunčanje (o njima ću posebno pisati), dovelo je do visokim nivoa benzofenona-3. U siromašnih je bio prisutran viši nivo produkata poreklom iz plastike (bisfenol i slični).

Jedno novo istraživanje je pokazalo da usled stresa, siromašni imaju skraćene telomere. Ovo ih predisponira ka češćim infekcijama, zapaljenskim poremećajima, ali i skraćuje život. Dakle, nema zdravlja bez blagostanja.

Slične tekstove nađite OVDE!

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi