Često ga jedemo sirovo jer mislimo da je zdravo, a istina je sasvim drugačija od one za koju mi znamo!

Pečenje šargarepe, za razliku od toga kada ih jedete sirove, moglo bi drastično promeniti vaše bakterije u crevima, otkriva novo istraživanje a prenosi Dejli mejl.

 

* Različite grupe miševa i ljudi bili su hranjeni sirovom hranom, kao i kuvanom.

* Mikrobiomi između onih koji su jeli sirovu i kuvanu dijetu bili su „značajno“ različiti.

* Istraživači su verovali da je to zato što mnoga sirova hrana sadrži antimikrobna jedinjenja koja oštećuju ili ubijaju bakterije u našem telu.

U istraživanju sprovedenom i na miševima i na ljudima, naučnici su otkrili da jedenje kuvane hrane ne samo da menja bakterije u našim telima - zajednički poznate kao mikrobiom - već da li su ti geni mikroba bili „uključeni“ ili „isključeni“.

Istraživači kažu da je to zato što konzumiranje kuvane hrane može poboljšati vaše zdravlje creva, dok mnogo sirove hrane sadrži jedinjenja koja ubijaju mikroorganizme, što znači da je mnogo naših crevnih bakterija uništeno.

Tim, koji predvodi Univerzitet u Kaliforniji u San Francisku, kaže da nam nalazi pomažu da shvatimo koja nam hrana ostavlja najviše korisnih bakterija u našem telu i kako su se mikrobiomi razvijali dok su ranije ljudi učili kako da kuvaju hranu.

 

"Naša laboratorija i drugi proučavali su kako različite vrste ishrane - poput vegetarijanske nasuprot dijeti zasnovanoj na mesu - utiču na mikrobiom", rekao je stariji autor dr Peter Turnbaugh, vanredni profesor za mikrobiologiju i imunologiju na UCSF.

„Bili smo iznenađeni kada smo otkrili da niko nije proučavao osnovno pitanje kako samo kuvanje menja sastav mikrobnih ekosistema u našim crevima“.

Za studiju, objavljenu u časopisu Nature Microbiologi, tim je miševe podelio u četiri grupe.

Glodari su hranili jednu od četiri ishrane: sirovo meso, kuvano meso, sirovi slatki krompir ili kuvani slatki krompir.

Istraživači su, na njihovo iznenađenje, otkrili da nema razlike u mikrobiomima miševa koji su jeli sirovo meso u odnosu na kuvano meso.

Međutim, postojala je značajna razlika između miševa koji su jeli sirovi slatki krompir i kuvani slatki krompir.

Razlikuju se ne samo bakterije u njihovim telima, već i to da li su određeni geni „uključeni“ ili „isključeni“, a organizmi metabolizma - poput otpada - proizveli telo.

Kada je tim izveo isti eksperiment sa povrćem - uključujući beli krompir, kukuruz, grašak, šargarepu i repu - dobili su iste rezultate.

Istraživači kažu da je jedan od razloga ovih promena to što nekoliko sirovih namirnica sadrži antimikrobna jedinjenja koja oštećuju ili ubijaju bakterije u našem telu.

„Bili smo iznenađeni kada smo videli da razlike nisu samo zbog promene metabolizma ugljenih hidrata, već mogu biti pogođene hemikalijama koje se nalaze u biljkama“, rekao je Dr Turnbaugh.

"Za mene ovo zaista ističe važnost razmatranja ostalih komponenti naše ishrane i načina na koji utiču na bakterije na crevima."

Istraživači sa UCSF-a želeli su da vide da li će se kod ljudi dogoditi slične promene mikrobioma i udružili se sa profesionalnim kuvarom u pripremi sirovih i kuvanih menija.

Učesnici su probali svaku dijetu tri dana nasumičnim redosledom, a zatim su pružili uzorke stolice.

Uzorci su otkrili da su mikrobiomi onih koji su jeli sirovu dijetu nasuprot kuvanoj ishrani bili izrazito različiti.

„Bilo je uzbudljivo videti da je uticaj kuvanja koji vidimo kod glodara takođe relevantan i za ljude, mada je zanimljivo da su se specifičnosti načina na koji je mikrobiom uticao razlikovale između dve vrste“, rekao je dr Turnbaugh.

„Jako smo zainteresovani da radimo veće i duže studije intervencija i opservacija na ljudima da bismo razumeli uticaj dugoročnih promena ishrane.“

 

BONUS VIDEO:

Najbolje obučen muškarac u Srbiji