POZNATI RUSKI ISCELITELJ OTKRIVA: Bolest štitne žlezde najviše pogađa ove ljude, evo šta je lek

Pri kontaktu sa spoljnim svetom čoveku prvo prorade pljuvačne žlezde, onda se uključi i štitna žlezda, a posle toga pankreas

doktor lazarov
 Foto: printscreen

Problemi sa štitnom žlezdom nastaju, po pravilu, kao posledica povećane čovekove težnje da kontroliše svoju okolinu i kao posledica njegovog pokušaja da "čvrstom rukom" upravlja situacijama koje nastaju iz odnosa s najbližima, pre svega – s voljenom osobom suprotnog pola, tvrdi poznati ruski psiholog, filozof, iscelitelj i parapsiholog Sergej Nikolajevič Lazarev.

Štitna žlezda strada previše ljubomornim i osetljivim ljudima, koji se lako uvrede, koji uz to imaju i nemale ambicije, ljudima čiji je stepen gordosti i ljubomore prilično visok.

Neprihvatanje traumatske situacije, koja nastaje u odnosu s bližnjima, izazvano je vezanošću za odnose, čovekovom vezanošću za lične aspekte ljudske sreće.

Pet organa na čije zdravlje utiče štitna žlezda

Koja će bolest blokirati duševnu patologiju – određeno je stepenom neprihvatanja traumatske situacije, a takođe i čovekovom ličnošću. Burno neprihvatanje situacije kod jednih može izazvati povišen pritisak, kod drugih – posle eksplozije mržnje – počinje da slabi vid ili dolazi do moždanog udara, kod trećih će se pojaviti problem sa štitnom žlezdom. Ali suština svih problema je ista: neprihvatanje bola, neostvarene želje u ličnim odnosima.

Pljuvačne žlezde

Sva naša čula i osećaji su povezani sa žlezdama. Šta se događa kada mislimo na čoveka kojeg volimo? Svakom misaonom procesu prethode i prate ga duboka osećanja. Kada želimo videti voljenu osobu, pre svega, uključuju se pljuvačne žlezde. To je mehanizam koji postoji milijardu godina. Čak i danas, posle milijardu godina, pri svakom kontaktu sa spoljnim svetom dolazi do aktiviranja pljuvačnih žlezda. Pri tome, što je kontakt za nas važniji – intenzivnije je lučenje pljuvačke. Zbog toga ljubomornim ljudima stradaju ili zubi, ili vid, to jest, i vid, i sluh, i zubi – rezultat su evolucije pljuvačnih žlezda.

Pri kontaktu sa spoljnim svetom čoveku prvo prorade pljuvačne žlezde, onda se uključi i štitna žlezda, a posle toga pankreas.

Štitna žlezda, kontrolišući i upravljajući situacijom, pomaže nam da realizujemo želje. Ako naiđemo na prepreke u ostvarivanju svojih želja, odnosno ako dođe do njihovog uniženja, u onoj meri u kojoj pružamo otpor, ne prihvatamo situaciju, u toj meri štitna žlezda burnije reaguje, povećavajući svoju aktivnost. Takva nekontrolisana eksplozija energije opasna je za organizam. Trudeći se da „probijemo“ situaciju po svaku cenu, mi pokušavamo njome upravljati ne samo na površinskom, već i na unutrašnjem, dubinskom nivou.

Ali, svaka situacija na finom planu predstavlja deo svemira; na tom nivou, koliko god se trudili, naš napor ne donosi rezultate. Čak i ako uvidimo uzaludnost svojih pokušaja da na spoljnom planu nešto promenimo, može se dogoditi da se na suptilnom nivou i dalje borimo sa situacijom, trošeći veliku količinu energije, što može odvesti ne samo nas u smrt, već i našu decu i unuke. Takođe, može se dogoditi da "isisamo" energiju iz svojih budućih života.

štitna žlezda
Foto: shutterstock

Početak problema

U početku problem nastaje u žlezdi kao energetskom organu, a onda problemi izbijaju i na fizičkom nivou. Ako hiperaktivnost štitne žlezde postane opasna, doći će do nagle blokade njene aktivnosti.

Često se kod čoveka pojavi osećaj kao da mu je zastao zalogaj u grlu.

Što se više "lepimo" za ljudsku sreću, to više energije gubimo da bismo je zadržali. Neprestani napor dovodi do degeneracije organa, pojavljuju se čvorići: organske promene ograničavaju nekontrolisano trošenje energije.

Rešenje

Lekovi ne poboljšavaju čovekov karakter i ne menjaju njegov odnos prema životu.

Ako štitna žlezda ne uspe da izađe na kraj sa opterećenjem, onda, da bi se izbeglo njeno oštećenje, prvo šta treba učiniti je – sprečiti gubitak energije.

štitna žlezda
Foto: shutterstock

Dalje, potrebno je ponovo proći kroz sve bolne, lekovite situacije koje smo dobijali preko bliskih osoba. Treba da naučimo kako da prihvatimo gubitak ljudske sreće, treba steći refleks očuvanja ljubavi. Treba se neprestano moliti za sebe i svoje potomke.

Zdrava i izbalansirana ishrana takođe su preduslov za očuvanje zdravlja štitne žlezde i smanjenje rizika od hipotireoze, a evo koje namirnice pozitivno utiču na funkcionisanje štitne žlezde:

Jabuke

Živa i drugi teški metali koji se nakupljaju u telu mogu biti jedan od uzroka za pojavu hipotireoze. U procesu detoksikacije od ovih metala može pomoći voće bogato pektinom - želatinastim vlaknima koji podstiču izbacivanje toksina iz organizma. To su jabuke (organske, sa korom), šljive, kruške i citursi.

Brazilski orah

Uzrok hipotireoze može biti i u nedostatku selena u organizmu. Brazilski orah je namirnica koja je najviše bogata selenom, a sadrže ga i jaja, sardine, tunjevine, mahunarke i određeni tipovi organskog mesa (piletina, govedina, ćuretina).

semenke bundeve

Leblebija

Hrana bogata vlaknima takođe može pomoći u prvenciji i ublažavanju tegoba sa zatvorom koji se često javlja kao simptom usled smanjnee funkcije štitne žlezde. Leblebije su dobar izbor, jer sadrže puno vlakana i cinka.

Seme bundeve

Namirnice bogate cinkom pozitivno utiču na funkcionisanje štitne žlezde - semenke bundeve, morski plodovi, mahunarke, orasi i semenke suncokreta.

Morske alge

Jod je neophodan za normalno funkcionisanje štitne žlezde, a najviše ga ima u morskim algama i ribi.

Riba

Masnije ribe sadrže omega 3 masne kiseline koje imaju sposobnost da regulišu upalne procese u organizmu.

Guggul

Ova biljka se vekovima koristi u ajurvedi, indijskoj medicini i pozitivno utiče na stanje hormona štitne žlezde.

Namirnice bogate vitaminom A

Vitamin A ima važnu ulogu u metaboličkom procesu i smanjuje nivo TSH (tiroidnog stimulišućeg hormona). Povećan TSH ukazuje na oslabljenu funkciju štitne žlezde. Namirnice koje sadrže vitamin A su šargarepa, spanać, kelj, maslačak, dinja, kajsija, bundeva...

Vitamin D

Kod osoba sa hipotireozom često je smanjen nivo vitamina D. Ovo je sunčani vitamin koji se dobija kada smo izloženi sunčevim zracima, dok ga u hrani ima u maloj količini. Namirnice bogate vitaminom D su šampinjoni, losos, žumance i ceđena pomorandža. 

Slične tekstove nađite OVDE!

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi