Alternativa antibioticima kod životinja i ljudi: budućnost ili zabluda?

Tradicionalna medicina je, do otkrića antibiotika, bila jedina nada obolelim ljudima i životinjama. Pomenuta medicina se oslanjala na efekte aktivnih principa prisutnih u brojnim biljkama, ali se zbog ograničenog znanja i tehnologije obrade, uglavnom oslanjala na upotrebu celih biljaka u terapiji. Ponekad je takav pristup dovodio do oprečnih rezultata jer se često u istoj biljci nalazi i grupa supstanci koje mogu pomoći organizmu, ali i grupa supstanci koje nepovoljno deluju na zdravlje. Sa današnjim znanjem i tehnologijom obrade, ekstrahuju se samo tačno definisana jedinjenja koja mogu pomoći u terapiji. Jedna od najčešće primenjivanih supstanci u ishrani životinja, a u cilju proizvodnje antibiotik-slobodne hrane, jeste tanin ekstrahovan iz divljeg kestena.

Postoje brojni dokazi u naučnoj i stručnoj literaturi da je upotreba tanina osigurala dobro zdravstveno stanje i dovela do povećanja proizvodnih rezultata na farmama koje su ograničile, ili čak potpuno izbacile upotrebu antibiotika kod životinja. Ovo nije neočekivan podatak kada se zna da su polifenoli, grupa jedinjenja u koju spadaju i tanini, jedna od najviše proučavanih aktivnih principa biljaka i u medicini i u veterini. Dokazane su sledeća dejstva tanina i kod životinja i ljudi: 1) antiinflamatorno (protivupalno); 2) antimikrobijalno (dejstvo slično antibioticima); 3) smanjenje proizvodnje amonijaka i štetnih produkata razgradnje proteina; 4) antikancerogeno i 5) antioksidativno.

Osnovni mehanizam dejstva tanina iz divljeg kestena podrazumeva vezivanje za proteine u okruženju sa povoljnim pH. Sprečavanje crevnih infekcija kod monogastričnih životinja (živina, svinje, kunići i kućni ljubimci) tanini obezbeđuju blokiranjem receptora ćelija bakterija, što dovodi do smanjenja njihovog metabolizma i posledične smrti, kao i vezivanjem suvišnih količina gvožđa koje služi kao hrana bakterijama. Istovremeno sa smanjivanjem broja patogenih mikroorganizama (E. coli, Clostridia spp., Salmonela spp. ...), tanini stimulišu razvoj povoljne mikroflore u crevima, tako da se mogu smatrati i prebioticima. Ovo je značajan podatak jer je poznato da su, kod ove grupe životinja, crevne infekcije najčešći uzrok pada proizvodnje i uginuća. Usled povećanja rezistencije na antibiotike, vrlo često ova, i taninima slična jedinjenja, predstavljaju često jedinu liniju odbrane.

Kod preživara (goveda, ovce i koze), tanini imaju nekoliko efekata. Jedan od najpoznatijih je povećanje iskoristljivosti proteina iz hrane, što dovodi do: povećanja proizvodnje i kvaliteta mleka, poboljšanja reproduktivnih rezultata, smanjenje negativnih efekata stresa, poboljšanja zdravlja jetre zbog antioksidativnog efekta, povećanje prirasta i kvaliteta mesa kod tovnih životinja. Takođe, jednak, prethodno opisan efekat u sprečavanju i lečenju crevnih infekcija, tanini obezbeđuju i kod mladih preživara.

Kod kućnih ljubimaca, tanini povećavaju iskoristljivost proteina iz hrane i na taj način smanjuju proizvodnju štetnih gasova u crevima, smanjuju pojavu neprijatnih mirisa i poboljšavaju konzistenciju fecesa. Ova svojstva su od izuzetnog značaja vlasnicima koji svoje ljubimce drže u zatvorenom prostoru.

Iz svega navedenog, kao i usled pojave sve većeg broja istraživanja koja za temu imaju polifenole, može se zaključiti da upotreba tanina ima visoke šanse da odgovori pozitivno na pitanje iz naslova. Dakle, postoje opravdane nade da tanini jesu i mogu biti ozbiljna alternativa antibioticima u održavanju dobrog zdravstvenog stanja i povećanju proizvodnih rezultata kod životinja, a sve u svrhu proizvodnje zdrave i hrane slobodne od antibiotika.

dr sci Predrag Simeunović, DVM