Stručnjaci objašnjavaju da li se može zaustaviti smrtonosna "Igra gušenja", koja ubija decu u Srbiji?

Miloš Jovanović, IT stručnjak smatra da je ključno pitanje, koje je otvorila tragedija dečaka, koji se ubio igrajući TikTok izazov, kako se upravlja TikTok aplikacijom, kao i šta je suština te aplikacije. Regulacija društvenih mreža je sve aktuelnije pitanje, jer se tragedije dešavaju ne samo kod nas, nego i u svetu, što potvrđuje smrtni slučaj Blackout izazova, i to u Italiji, gde je umrla devojčica, koja se obesila u kupatilu.

Italijanska Uprava za zaštitu podataka zabranila je TikTok, kao je posledicu prošlonedeljne smrti 10-ogodišnje devojčice iz Palerma, koja je smrtno nastradala u takozvanoj "igri gušenja". Nakon što je policija otvorila istragu o tom slučaju, Uprava je upotrebu popularne društvene mreže za deljenje kratkih video snimaka i njene aplikacije zabranila do 15. februara.

Slučaj devojčice, koja se ugušila stežući kaiš od bade mantila oko svog vrata kako bi odgovorila na "izazov" u posledne vreme prisutan na toj mreži, podigao je buru u italijanskoj i svetskoj javnosti.

Roditelji devojčice su potvrdili da je ona nastradala učestvujući u takozvanom "belkaut čelendžu", ali su rekli i da za tu vrstu izazova nisu znali dok im je druga ćerka rekla da je njena sestra učestvovala u toj u smrtonosnoj igri.

Doktorka Aleksandra Dutina, psihijatar, koja smatra da je deci, posebno onoj u doba mlađe adolescencije (ispod 14 godina) veoma važno ne samo predstaviti opasnosti, koje vrebaju na internetu i društvenim mrežama, nego i aktivno kontrolisati kakve sadržaje dete gleda, kome šalje poruke, s kime razgovara onlajn, ali i kakve sve poruke dobijaju.

Nažalost, Jovanović nas podseća da je algoritam TikTok aplikacije još uvek nedovoljno dobar tj. da je prilično "liberalan“ kad je pretraga nedozvoljenog sadržaja u pitanju i da ovo nije prvi put da neki izazov, koji je bio masovno prihvaćen, završi tragičnim ishodom. Od ranije su poznate tragedije sa igranjem Pokemon Go! izazova i nekih drugih. Ni druge društvene mreže nisu “imune“ na ovakve izazove, pa ćemo vas podsetiti na igru plavog kita, u kojoj je trebalo urezati kita na deo tela i to snimiti ili slikati i prikazati na Facebook objavi. Ova igra je bila aktuelna i u Srbiji i regionu tokom 2017. godine, a Facebook nije uspeo da je spreči da se deli po mreži.

Nakon nesrećnog slučaja, sada je na komapniji ByteDance, vlasniku TikToka, da italijanskim vlastima dokaže da je u stanju da blokira korisnike koji ne potvrde svoje godine prilikom registracije, kako bi zabrana posle 15. februara mogla da bude ukinuta. Ta kompanija je policiji ponudila saradnju u istrazi aktuelnog slučaja.

Pravila TikToka nalažu da korisnici te platforme moraju da imaju najmanje 13 i više godina, da bi mogli da je koriste. A sve dosadašnje žrtve "igre gušenja" imale su oko 10 godina.

Ovo, inače, nije prvi put da se TikTok nađe pred optužbama da nije u stanju da na svojoj platformi zaštiti maloletnike. Iako je ta popularna platforma više puta isticala da je uvela kontrolu privatnosti za svoje najmlađe korisnike, organizacije za zaštitu dece i dalje tvrde da to nije dovoljno.

Među poslednjim uvedenim merama zaštite su mogućnost da roditelji kontrolišu postavke privatnosti svoje dece, kao i ograničenje ko sve može da vidi klipove koje postavljaju deca između 13 i 15 godina.

Roditelji između dve vatre
Gordana Plemić iz Udruženja roditelja Srbije rekla je da je zabraniti društvene mreže mnogo lakše reći, nego učiniti, jer su deca rođena u vreme njih i jednostavno žive na taj način, uz i sa njima. Ona se slaže da je do roditelja velika odgovornost, ali da svi kao društvo, ne samo roditelji bi trebalo da radimo na edukaciji dece i ukažemo na opasnosti, koje vrebaju sa interneta i društvenih mreža. Izričita zabrana jednostavno nije rešenje, jer je činjenica da veliki broj dece koristi TikTok i druge mreže i da će dete biti isključeno iz jednog dela dešavanja o kojima njegovi vršnjaci pričaju.

Miloš Jovanović napominje da je vrlo lako moguće utvrditi sve naloge, koji dele i kače Blackout izazov i slične stvari, jer se ti sadržaji, osim oznaka, mogu prepoznati po određenoj matrici ponašanja, koja se ponavlja za sve učesnike. Ipak, za to je potrebna reakcija roditelja, ali i nekakva agencija, koja bi se bavila samo nadzorom problematičnih stvari, poput državnih regulatornih tela, čiji bi zadatak bio češljanje društvenih mreža u smislu njihovog čišćenja od neprimerenog sadržaja. Takve stvari trebalo bi da reguliše svaka država na svom nivou, ali je to potrebno učiniti i u samoj Kini, odakle je TikTok.

Kako se efektno može zabraniti TikTok

Postoje posebni softveri za tablete i telefone, ali i za računare, koji roditeljim mogu da daju uvid u realnom vremenu šta dete na povezanom uređaju radi na njemu, a da dete toga ne bude svesno. Postoje opcije da se ograniče aplikacije, pristup određenim sadržajima, da roditelj vidi šta dete gleda, pa i da mu ograniči pristup tj. trajanje korišćenja nekog uređaja. Takođe, postoji opcija zaključavanja sadržaja na TV-u, kao i zaključavanja kanala i slično, kako se dete ni tokom gledanja televizije ne bi izlagalo štetnim sadržajima. Kontrola male dece, uz konstantnu edukaciju dece je apsolutno potrebna smatra Jovanović.

Nažalost, doktorka Dutina kaže da dete od 10 ili manje godina nema svest o tome da nešto što uradi može da ima trajne ili fatalne posledice po njegovo zdravlje i život. Dete nema svest o samopovređivanju i da mu se nešto što je patologija predstavlja kao nešto što je loše po njega. Ona smatra da je važno razgovarati sa detetom i predstaviti mu šta ono sebi može da čini dok radi takve izazove. Ovo bi trebalo unifikovati tj. objediniti sve izazove i reći detetu o posledicama takvog ponašanja. Decu moramo iznova i iznova osvešćivati, ali ne samo kod kuće, nego i u školama. Potreban nam je sistemski pristup, zaključila je Dutina.

Edukacija roditelja u IT domenu je veoma važna, iako vremena svi imaju sve manje, jer je to jedini ključ da se isprate dečije akcije na internetu i povezanim uređajima.