Slažite ih bez griže savestI, biće vam zahvalni

Ne morate dete, ako ne želite, ubeđivati u postojanje Deda Mraza, ali mu nemojte ni rušiti iluzije i govoriti da ne postoji. Dajte mu prigodniji odgovor tipa: ''Dok god veruješ, on postoji!''

Bajke postoje oduvek i sastavni su deo detinjstva. Samim tim, i Deda Mraz je važan deo odrastanja svakog deteta. On je tu da u detetu probudi pravednost i želju da i ono jednog dana nagrađuje sve što je dobro.

DA LI DECI TREBA REĆI DA NE POSTOJI DEDA MRAZ?

Ako se dete suočava sa problemima bez prethodnog upoznavanja sa bajkama i razvojem mašte, osećaće se nesigurno i može imati trajne posledice od takvih trauma. Kao odrastao čovek će biti dosta nesigurno, teže donositi odluke i boriti se sa problemima. Deca su nezaštićena i osećaju se nesigurno,bez obzira na svu pažnju i ljubav koju dobijaju od okruženja. Verovanje u čuda im pomaže da se osećaju sigurnije. U izmišljenom svetu, deca se pretvaraju da su deo njega i tako vežbaju situacije koje će im biti od pomoći da lakše rešavaju probleme.

Šta ako deci neko sruši iluzije o postojanju Deda Mraza?

Deci uzrasta od tri ili četiri godine jako teško pada ako im stariji drugar ili sestra ruše iluzije tvrdnjom da Deda Mraz ne postoji. Mališani tada mogu istinski da pate. Pokušajte da im vratite magiju i veru na još neko vreme dok sami ne budu spremni.

Nemojte nikako govoriti detetu da je njegov drug rekao da ne postoji, jer on nije bio dovoljno dobar pa ga Deda Mraz zato ne posećuje. Nikada deci ne treba govoriti da neko dete nije dobro. Mnogo je bolje da mu kažete da Deda Mraz dolazi samo kod dece koja veruju da on postoji.

''Ako pričam deci o Deda Mrazu, uvek će verovati u laži!''
Ovo je jedna velika zabluda pojedinih roditelja. Psiholozi tvrde da ovo apsolutno nije tačno. Kada deca u pravo vreme prestanu da veruju u Deda Mraza neće biti razočarani.

Za decu pretškolskog uzrasta je jako bitno da veruju u dobro i savršenstvo, da što duže vremena provedu u svetu magije i mašte. Oni veruju u Deda Mraza i dok god ih neko ne navede na to, ne ''lupaju'' svoje male glavice razmišljanjem da li uopšte postoji.

Deca koja su uskraćena da se razvijaju kroz maštu, najčešće izrastaju u cinike i večito su skeptični.

Takođe, ona deca kojoj se oduvek nameće da Deda Mraz ne postoji, a oni su ga videli na filmovima ili ulici, silno žele da on ipak postoji i potajnu se nadaju, ali ne smeju to da priznaju roditeljima. Ona obično kasnije imaju negativan stav prema novogodišnjim praznicima i u tom periodu oko sebe šire negativnu energiju. Slično je i sa decom kojoj je iluzija srušena, a roditelji se nisu potrudili da je povrate. Nema razloga da na bilo koji način razvijate i podgrevate negativnost kod dece prema nečemu što je zaista lepo.

Kad dete testira poverenje u roditelja

Deca kod koje roditelji razviju veru u dobro, imaju poverenja u njih, raduju se praznicima i željno iščekuju njihov dolazak. Međutim, ako su deca ljuta na roditelje, neće hteti da učestvuju u praznicima. Kako dete raste, poboljšava se i percepcija i vremenom zna da raspozna kada je u ulozi Deda Mraza neki rođak ili tata i kada on ne izgleda kao pravi Deda Mraz iz priče. Ipak to mu neće smetati da i dalje veruje u bajku.

Roditelji treba da oprezno odgovaraju na pitanja o Deda Mrazu jer nije poenta ni da slepo tvrdite kako postoji. Uvek, i u svemu vezano za Deda Mraza, treba da postoji doza mističnog i nedokučivog.

Kada prestaje verovanje u Deda Mraza?
Deca prestaju da veruju u Deda Mraza obično u vreme kada kreću u školu. U uzrastu od šest godina, već umeju da se snalaze u različitim situacijama. Više im nije neophodna podrška nestvarnih bića i bajki, već mogu da se suoče sa stvarima kakve jesu.

Tada dete slobodno možete voditi da samo izabere novogodišnji poklon jer Deda Mraz prelazi samo u lepu uspomenu. Ipak, potrudite se da dete zadrži čaroliju praznika i dalje i uživa u drugim lepotama nove godine.