Slavimo Svetog Jovana Krstitelja: Ko zaboravi da uradi ovo odmah ujutro, ne piše mu se dobro

Srpska pravoslavna crkva i vernici  slave svetog Jovana Krstitelja, poslednjeg velikog proroka koji je ne samo najavio, već i video očekivanog mesiju. Jovanjdan, kako se u narodu još zove praznik, uvek se slavi 7. januara po julijanskom, odnosno 20. januara po gregorijanskom kalendaru. Posle Nikoljdana i Đurđevdana ovo je svetitelj koji se kod Srba najviše poštuje i slavi.

Ovaj datum kao krsno ime Svetog Jovana crkva je odredila u odnosu na Bogojavljanje jer je 19. januara Jovan krstio Isusa u reci Jordan – upravo zbog toga on je "krstitelj". Ono "preteča" ostalo je iz davnijih vremena jer se verovalo da je Jovan najavio Isusov dolazak.

Sveti Jovan je među Srbima naročito poštovan. Već vekovima postoji običaj da, kada od nekoga nešto pokušavate da izmolite, molbu "pojačate" rečenicom: "Kumim te Bogom i Svetim Jovanom".

Poznata je i narodna izreka: "Nad Jovanom višeg i pribranijeg nema".

Na ovaj dan, veruje se, treba oprati ikone. Naime, verovanje kaže da se danas ikone iznose iz kuća i peru, odnosno brišu krpom pokvašenom svetom vodom. Veruje se da će se onom ko to ne uradi, te godine oduzeti ruke i noge

Veruje se da Sveti Jovan stoji na strugi Jovanovoj tj. na ulazu u zagrobni život i propušta duše umrlih. Smatra se zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.

Sveti Jovan je, prema predanju, umro kada mu je bilo više od 100 godina. Do tada je mnoge preobratio u hrišćanstvo, a njegova glavna parola: "Volite jedan drugog" postala je jedno od glavnih načela hrišćanstva koje se sačuvalo do današnjih dana.

Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine, na dan, svetiteljev arhijerej iznosio pred narod.
Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

Podsetimo, vernici SPC u septembru obeležavaju i praznik Usekovanje glave Svetog Jovana i uz taj dan vezali su mnoge lepe običaje. Verovali su da na taj dan mogu saznati kakva ih sudbina čeka pa da se pomole svecu da im usliši želje. Na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Srbi se ne vesele i, ako je moguće, nož u ruke ne uzimaju i to u znak sećanja na stradanje Jovanovo.

Na taj septembarski dan Srbi ne jedu i ne piju ništa crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. Hercegovci na ovaj dan ne obavljaju teže poslove i vode računa da ne rade ništa oko semenja. Paze na koji je dan palo Usekovanje i u toku cele godine izbegavaju da tog dana imaju bilo šta sa semenom. Ni deci se ne daje ništa što je crvene boje - ni jabuka, ni paradajz, ni breskva, ni crveno grožđe. Ali na taj dan valja brati lekovite trave: kantarion, nanu, konjsku čuburu, lincuru.

Ukoliko je domaćin u starijim godinama, i fizički nije u stanju da prestoji ceo dan, po njegovom dopuštenju slavu dvori neko od mlađih muškaraca, sin ili unuk. On ujedno brine o posluženju i rasporedu gostiju. Domaćin na isti način ispraća goste, sa željom da se dogodine opet sastanu u još boljem zdravlju i raspoloženju.