Lekar se nije tuširao 5 godina, zapanjićete se šta je otkrio!

Pre nekoliko meseci Džejms Hamblin je zapanjio javnost otkrivši da se nije istuširao ni koristio sapun punih pet godina. Lekar, predavač javnog zdravlja na Jejlu i autor odlučio je eksperimentisati na sebi radi svoje najnovije knjige Clean: The New Science of Skin, prenosi Big Think.

VERUJETE LI DA JE PRETERANA UPOTREBA SAPUNA ŠTETNA?

Naši higijenski rituali stari su koliko i civilizacija. Dok su muslimani i hindusi osmislili detaljne rituale čišćenja, evropski hrišćani smatrali su da kupanje podiže šansu da se razbolite, a vekovima se smatralo da je promena posteljine dovoljna za čistoću tela, a ne sapun i voda. U tom razdoblju mnogi su se samo jedanput oprali tokom celog života, i to kad su ih krstili.

Iako zvuči neverovatno, Hamblin ističe da su nas mnogi današnji higijenski rituali i prakse zapravo usmerili u posve suprotnom smeru. Kaže da ukoliko se tuširate pola sata svakog dana i potom koristite proizvode za negu, tokom života ćete potrošiti više od dve godine samo na aktivnosti povezane s tuširanjem.

U ranijoj knjizi If Our Bodies Could Talk Hamblin istražuje brojne mitove o telu. U ovoj knjizi se skoncentrisao se na naš najveći organ nudeći pritom šest važnih lekcija od higijenske prakse do kapitalističke pohlepe.

Opsesija sapunima stvara alergije
U zadatku da decu zaštitimo od bakterija, možda smo potencirali celoživotne alergije. Pokazatelj ovog trenda je i porast broja alergičnih na kikiriki. Naša koža je prva linija obrane organizma od bolesti i zna kako da se zaštiti. Zapravo, organizmi i bakterije koje žive na našoj koži imaju važan zadatak. Što ih više ispiramo, to smo manje otporni na bacile.

Alergije na orašide mogle bi biti posledica preteranog pranja. Alergijski rinitis, astmu i ekcem delom uzrokuju ili provociraju antialergijski sapuni ili sapuni uopšteno.

– Sapuni i slična sredstva čine nas suvljim i manje masnim, a time zapravo uklanjamo sebum kojim se hrane mikroorganizmi – piše Hamlin.

Koža prepuna grinja
Kad govorimo o bacilima, dermatologija podupire onu staru budističku uzrečicu da ne postoji Ja. .

– Ja i drugi je manje dihotomija nego kontinuum. Ja je zapravo kolekcija organizama i bakterija – piše Hamblin.

Među njima je i Demodex, organizam dug pola milimetra bez boje uz četiri para nogu, a obično se zadržava na koži lica.

Te su grinje prvi put otkrili 1841. godine, ali tek je 2014. grupa naučnika sa Univerziteta North Carolina uspela sekvencionisati DNK i razumeti njihov značaj. Iako vam se ideja čini odbojnom, ispada da te sićušne grinje imaju zadatak pilinga kože. Ako ih uzgojite previše, razviće se kožne bolesti. Ako ih nemate dovoljno, bićete podložniji bolestima i infekcijama.

Veza sapuna i kapitalizma
Hemijski gledano, sapun je vrlo jednostavan. Kombinirajte masnoću i bazu kako biste stvorili molekule tenzida. Masnoća može biti životinjskog ili biljnog porekla, a masne kiseline i molekule glicerina stvaraju trigliceride. Pomešajte ovu smesu s kalijumovom lužinom, zagrejte i pritisnite pa pričekajte da se masne kiseline odvoje od glicerina. Kalijum ili natrijum vežu se za masne kiseline. To je sapun.

Ono što zapravo plaćate je ambalaža i miris. Tokom 1790. godine prvi patent u istoriji je odobrio korišćenje pepela u metodi proizvodnje sapuna. Nije to bio hit jer je trebalo poraditi na količinama. Previše lužine rezultovalo je opeklinama. Trebalo je proći stoleće pre nego što su američke kompanije uverile ljude da je nužno redovno se kupati.

Kao i kod svega s kapitalizmom, mala količina ne stvara dobit. Zato su marketinški stručnjaci uverili javnost da im treba puno.

– Kapitalizam ništa ne prodaje toliko delotvorno kao status. A ako je malo dobro, onda je više još bolje – piše Hamblin.

Sapun je ušao u mainstream, a uskoro ga je zahvaljujući običnoj hemiji trebalo sve više.

Kozmetička industrija nije regulisana
Hamblin je isprobao još jedan projekt za svoju knjigu. Lansirao je vlastitu kozmetičku liniju. Jednog dana je otišao u trgovinu i kupio sirovine kao što su ulje jojobe, kolagen, shea maslac i još nekoliko sitnica. Sve ih je izmešao u svojoj kuhinji, naručio staklenke u koje je to sve usuo, kupio je nalepnice na Amazonu. Ukupno je potrošio oko 150 evra za sve što mu je bilo potrebno, uključujući i web stranicu svog brenda. A zatim je lansirao Brunson + Sterling, kremu za muškarce koje je nudio po cijeni od približno 150 do 250 evra.

Nije prodao niti jednu, ali to nije bila poenta.

Na izložbi je primetio teglice SkinCeuticalsa s kremom koja sadrži feruličnu kiselinu. Prodavali su ih po ceni od oko 140 evra, iako ta topikalna kiselina nije ništa delotvornija u poboljšanju zdravlja kože od jedenja pomorandže. Kolagen isto tako. Naime, ispijanje kolagena ne čini ništa za vašu kožu jer ga razgrađuju enzimi u probavnom traktu. Ipak, uprkos tome i dalje mnoštvo kompanija tvrdi da vam to omogućuje sjajnu kožu i to vam naplaćuju.

Neverovatno, ali Hamblin nije morao da prijavi bilo koji sastojak svoje kozmetike američkoj Agenciji za hranu i lkove (FDA), regulatornom telu u SAD-u. Također nije morao da proveri učinke svoje kreme ni da pruži dokaze o njenoj bezbednosti. Sve što je trebao da učini bilo je to da se prijavio za poslovnu dozvolu, a FDA mu ne može opozvati proizvode. Vladin sigurnosni sistem oslanja se na kodeks časti – a postoji mnoštvo poduzeća koja su manje nego časna. Toliko o marketingu.

Prevara sa dezinficijensima
Šala o sreći koju otkrivamo zbog pronalaska Clorox maramica u supermarketu bit će s nama još neko vreme, jer je izvršni direktor najavio da neće imati dovoljno zaliha do kraja 2021. Reč je o maramicama za dezinfekciju površina. I trebamo li Clorox za baš sve? Hamlin kaže da ne trebamo. Zapravo, da bi Clorox delovao, morate ga ostaviti na površini oko 10 minuta.

– Proizvod ne ‘ubija 99,9% bakterija’ na način na koji ga ljudi zapravo koriste, brzim brisanjem površine – ističe Hamblin i predlaže redovno brisanje radne površine vodom i sapunom. Redovno ubijanje bakterija nije najzdravija praksa. Slično antibioticima, prekomerna upotreba dezinfekcijskih sredstava čini proizvode za čišćenje nedelotvornim.

Životinje imaju miris. Ti si životinja.
Reklame sapuna koje su pokrenule savremeni marketing oslanjale su se na jedan koncept, a to je telesni miris. O telesnom mirisu razmišljamo kao o nečemu što nam je nametnuto, ali i to je svojevrsna umetnost. Naša stopala imaju svojstven miris zahvaljujući Bacillus subtilis, bakteriji sa snažnim protiv gljivičnim delovanjem. Obuća nije bila dostupna tokom većeg dela ljudske istrorije, razdoblja u kojem su smrdljiva stopala imala snažan evolucijski karakter.

– Nismo evoluirali da bismo mirisali, evoluirali smo u harmoniji sa zaštitnim mikrobima koji su nam slučajno neugodni – piše Hamblin.

Iako brojni stručnjaci u industriji wellnessa i nege kože verovatno imaju dobre namere, toliko toga što se prodaje neupotrebljivo je, pa čak i šteti. Marketinška mašina čini da se osećamo manjima kako bismo kupili više proizvoda koji će nam pomoći da se osećamo većima. Hamblin zaključuje da bi kompanije koje prodaju proizvode utemeljene na naučnim dokazima zauzele suprotan pristup nezi i higijeni kože: manje je više. Kako to nikada neće stvoriti milionsku dobit, nastavljamo žrtvovati zdravlje u ime brendiranja, prenose mediji.