VEČITA DECA ILI NEŠTO DRUGO Neću da plaćam kiriju i ostalo kad je kod mame sve džabe - Život mladih sa roditeljima u Srbiji
TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC

Istraživanja su pokazala da mladi u Srbiji, ali i gotovo svim zemljama regiona iz roditeljskog doma odlaze tek kada zakorače u četvrtu deceniju. Stručnjaci navode da se sa godinama mladi sve teže odlučuju da napuste dom, a glavni razlog za to jeste loša ekonomska situacija. Osim nje, prema rečima psihologa Radmile Vujić Bojović, tu je i prezaštitnički odnos roditelja prema deci.

Milica Mutavdžić iz Beogradskog centra za ljudska prava istakla je jednom prilikom za RTS da se mladi u proseku osamotaljuju u 31 godini, a muškarci sa čak 33,7 godina.

"Dve trećine mladih živi sa svojim roditeljima, a osamostaljuju se veoma kasno u odnosu na svoje vršnjake iz EU. Podaci kažu da se mladi u proseku osamostaljuju u 31 godini, čak za muškarce 33,7, dok je u EU taj trend znatno drugačiji. Pa vi pogledajte sada neku mušku osobu, i dalje živi sa roditeljima. Ekonomski je najvažniji razlog i to potvrđuje podatak da je prosečna plata mladih 16 posto manja od opšteg proseka i taj njihov iznos zarade ne može da pokrije potrošačku korpu", navela je Mutavdžić.

VEČITA DECA ILI NEŠTO DRUGO Neću da plaćam kiriju i ostalo kad je kod mame sve džabe - Život mladih sa roditeljima u Srbiji

TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC

 

Da bi se jedna mlada osoba osamostalila u svojim dvadesetim, često je neophodno da radi i više poslova. Dodatni problem, prema njenim rečima, predstavljaju i izuzetno loši uslovi rada, gde je mladima često uskraćeno pravo na bolovanje, nemaju plaćen prekovremeni rad, niti pravo na plaćeno odsustvo.

"Ja sam mlada osoba, koja se u 26 godina osamostalila i kako bih taj luksuz sebi obezbedila radim više poslova, a rekla bih da to nije ono čemu treba da težimo jer gde onda prođe mladost", istakla je Mutavdzićeva za RTS.

"Što se osamostaljivanje više odlaže, teže je otići"

Psiholog Radmila Vulić Bojović kaže da je osamostaljivanje jedan jako kompleksan proces i da je odgovornost za kasno osamostaljivanje podeljena između roditelja i dece.

"Postoji nešto što se zove linija manjeg otpora, postoji moć navike, uzajamnost. Lako će da ode neko, ako je neko spreman da ga pusti. Vi imate mlade ljude koji se za osamostaljivanje spremaju od rođenja i ako taj proces nije vođen dobro od strane roditelja, onda oni izrastaju u decu, tinejdžere koje niti preuzimaju odgovornost, niti su spremni da se žrtvuju, niti da se zauzmu za nešto i onda dolazi do toga da oni trenutak suočavanja sa realnošću odlažu", objašnjava psiholog za RTS.

I dok se na Zapadu deca odmah nakon punoletstva osamostaljuju i svoj „biološki” dug roditeljima vraćaju tako što brinu o njima u poznim godinama života, zaštitni znak naše patrijarhalne kulture je, po mišljenju psihologa Ane Radovanović, prolongirana adolescencija, pa se u Srbiji smatra potpuno normalnim da „dete” od 30 godina i dalje živi u porodičnom domu.

Takođe se smatra „normalnim” da dete u proseku studira osam godina (tek svaka deseta osoba diplomira u roku), da živi od roditeljskog džeparca i u četvrtoj deceniji života i da se nakon venčanja vraća u svoju momačku ili devojačku sobicu i u njoj gaji naslednika. Porodične zadruge i život u zajednici se, međutim, ne uklapaju u psihološku definiciju „normalnosti”, jer je svakom bračnom paru potreban intimni prostor.

VEČITA DECA ILI NEŠTO DRUGO Neću da plaćam kiriju i ostalo kad je kod mame sve džabe - Život mladih sa roditeljima u Srbiji

Shutterstock/DGLimages

 

„U višegeneracijskoj porodici uloge su stalno pomešane i u vazduhu uvek visi pitanje – ko je tu glavni i čija pravila moraju da se poštuju. Veliki broj mladih donosi odluku da živi sa roditeljima dok se ne snađu ili dok dete ne poraste, a kada shvate da je život u zajednici bremenit teškoćama i da su roditelji ti koji postavljaju pravila igre, jer finansiraju ovu zajednicu, ne treba da čudi podatak da se svaki peti brak završava razvodom”, zaključuje psiholog Ana Radovanović.

Prema podacima Evrostata mladi Hrvati prednjače u najdužem ostajanju u roditeljskom gnezdu, koji napuštaju sa 33 godine. Sa druge strane nalaze se Skaninavci, koji dom napuštaju već sa 19 godina.

Španska vlada prepoznala je ovaj problem u svojoj zemlji. Premijer Šanije, Pedro Sančez, najavio je da će vlada ponuditi mladima od 18 do 35 godina pomoć na period od dve godine od 250 evra mesečno za kiriju.

Ipak, stručnjaci u Srbiji ocenjuju da je ovakvo rešenje dobro na kratkoročnom nivou, ali da je na duže staze neophodan sistemski pristup.

Milan S. ima 26 godina i još uvek živi sa roditeljima.

"Nekako sam navikao da smo svi tu zajedno, a i finansijski mi je takođe lakše, jer mi plata nije baš zadovoljavajuća. Planiram da ostanem tu sve dok ne osnujem svoju porodicu, a možda i tada ne odem ako vidim da takva zajednica može da funkciniše". 

Stefan M. (25) ne razmišlja još uvek o osnivanju porodice, ali ni o odlasku iz roditeljskog doma:

"Meni je super ovako. Ustanem, baka mi već spremila doručak i skuvala kafu. Garderoba čista, opeglana. Moj jedini posao je da sredim svoju sobu, a kad ne stignem, majka to uradi umesto mene. Radim neke povremene poslove da imam za neke svoje lične troškove, a kad nemam para, tu je baka koja ima neki svoj štek koji čuva za mene. Ne vidim razloga zašto bih napuštao roditeljski dom i išao negde gde ću da se mučim i plus sa plaćam kiriju".

Da ne vidi ništa loše u tome što živi u kući svojih roditelja u kojoj ima dovoljno prostora za dve porodice, kaže Dušan N:

"Kuća mojih roditelja je dovoljno prostrana da i moja žena i dete žive u njoj. Imamo svoj sprat, lepo se slažemo, delimo i kućne obaveze i troškove, takođe imamo i pomoć oko deteta. Mislim da bi plaćaje kirije bila potpuno suluda ideja, pored tolikog prostora koji imamo u kući".

Tradiciju kasnog odvajanja od roditelja primenjuje i sugrađanin koji od desete godine živi u inostranstvu.

"Mojim prijateljima tamo je čudno što sa skoro 30 godina još uvek živim sa majkom i njenim drugim mužem. Čudno je i njemu, on nije naš, kod njih se deca rano osamostaljuju. Majka mu je rekla da on dobro zna da ona dolazi iz zemlje gde deca ostaju kod roditelja sve dok žele i da je ne tera da bira između mene i njega jer je jasno koga će u tom slučaju odabrati. Ona je zaćutao i nikad se više nije čudio", svedoči ovaj mladi čovek koji odmor provodi u rodnom Kruševcu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading