Biolog Aleksić upozorava: Ako vas ujede krpelj, ove 3 stvari nikako nemojte da radite, evo kako da izbegnete smrtonosnu infekciju
Foto: printscreen/tvK1

Ubod zaraženog krpelja opasan je po zdravlje i može da uzrokuje lajmsku bolest, a stručnjaci otkrivaju koje greške ne smete da napravite prilikom vađenja krpelja!

Pri ujedu krpelja nikako ne smete da premazujete krpelja ili područje oko njega alkoholom, etrom, uljima, sapunicom i drugim sredstvima. Takođe, pri vađenju krpelja svako okretanje, zakretanje ili cimanje krpelja u bilo koju stranu samo povećava rizik otkidanja i ostanka dela rilice ili glave u telu.

Nikako ne smete da ignorišete ako se javi crvenilo 5 do 30 dana nakon vađenja krpelja i potrebno je da hitno odete kod infektologa. Ukoliko nema nikakvih simptoma 30 dana posle vađenja, pogrešićete ako se za svaki slučaj ne testirate ELISA testom na IgM i IgG antitela.

Biolog Ivan Aleksić je prilikom svog gostovanja otkrio da li je počela sezona krpelja, u kom delu grada ih najviše ima i kako prepoznati simptome ujeda.

On je istakao da se mogu pojaviti krajem januara, početkom februara kada je temperatura iznad 7 stepeni i kada nema snega.

"Ova sezona je blaža u odnosu na prethodnu, pa će krpelji malo kasnije krenuti. Velike oscilacije u temperaturi im ne odgovaraju", rekao je Ivan Aleksić i dodao da pred Uskrs i prvomajske praznike ovih insekata ima najviše i da se ljudi najčešće u tom periodu javljaju lekarima, zbog velikog boravka u prirodi.

Biolog je takođe i odgovorio na najčešće zablude u vezi sa krpeljima, a to je da se nalaze u gradskim parkovima.

"Zabluda je. Krpelji prenose bakteriju koja izaziva lajmsku bolest, oni su najčešće šumski organizmi i nalaze se na rubovima šuma i šumarskim kompleksima koji okružuju Beograd. U gradskim parkovima ih nema", rekao je biolog i dodao da krpelja na velikim i malim gradskim površinama, koje se redono kose i sređuju, nema, ali: "Zapuštene travnate površine, koje se ne kose imaju krpelja".

Ima ih najviše u delovima grada koji su pošumljeni, počevši od Ade Ciganlije, Košutnjaka, pa sve do Topčiderske šume. Biolog je istakao da ne mora svaki krpelj da bude zarazan, kao i da ne mora svaki ujed da nas zarazi. Ne može se po krpelju i ujedu prepoznati da smo dobili bakteriju i da smo zaraženi lajmskom bolešću, već to lekari mogu da ustanove.

Lajmska bolest izaziva bakterija spiroheta, a samo mesto ujeda, koje je zaraženo, posle nekog vremena će biti crveno, a to crvenilo će se širiti. Najčešća terapija su antibiotici, koje prepisuju lekari u skladu sa stanjem.

Da li je lajmska bolest izlečiva?

Biolog za K1 ističe da je bolest kod svakog pacijenta izlečiva, ali je opasna samo jedna stvar. Ukoliko se ujed nalazi na mestu koje ne vidimo i ukoliko ne znamo da nas je krpelj ujeo infekcija prelazi u drugi stadijum pa možemo pored osipa imati i simptome gripa. Treći stadijum, koji može nastupiti tokom nekoliko godina, prerasta u hroničnu bolest, a onda napada srčani mišić, zlobove i u tom slučaju bolest je neizlečiva i opasna.

"Tada je stanje neizlečivo, imamo i slučajeve koji su se završili smrću. Zato treba obratiti pažnju", rekao je biolog Aleksić.

Komentari (0)

Loading