Srbija ubrzano stari, o čemu ilustrativno svedoči podatak da je 1973. godine svega devet odsto stanovništva bilo starije od 65 godina, dok danas čak 22 odsto naših sugrađana spada u tu kategoriju.
Prema poslednjim podacima za februar mesec, u državnim domovima za stare bilo je smešteno 12.012 korisnika, dok se na listi čekanja nalazilo 2.299 ljudi.
Budući da je ukupan kapacitet državnih domova za odrasle i stare 12.808 mesta, to znači da je popunjenost bila 97,3, rečeno je za Politiku u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
U Srbiji licencu za rad trenutno ima 74 državna i 269 privatnih domova, s tim da se broj privatnih pružalaca menja u zavisnosti od postupka obnove licence ili podnošenja novih zahteva.
Ono što je dobra vest jeste da se u narednom periodu očekuje i da Gerontološki centar Valjevo dobije licencu i počne sa radom.
Kako objašnjavaju u Ministarstvu rada, od tih 75 ustanova, 57 je namenjeno za smeštaj odraslih i starih lica, dok je 18 namenjeno za smeštaj dece i omladine.
Na naše pitanje zašto za pojedine ustanove postoje liste čekanja, a u drugima prazni kreveti, u nadležnom ministarstvu odgovaraju da do nejednake raspoređenosti, odnosno nejednakog pritiska na ustanove, dolazi zato što određeni broj korisnika želi smeštaj isključivo u određenoj ustanovi, najčešće u jednokrevetnoj spavaonici, i ne prihvata drugu kategoriju smeštaja.
Najveće liste čekanja su za stacionarni smeštaj, odnosno smeštaj onih kojima je potreban prvi stepen podrške (korisnici koji su u potpunosti zavisni od drugog lica).
Smeštaj u državne domove realizuje se na osnovu zahteva za smeštaj koji se podnosi nadležnom centru za socijalni rad, u kojem se dobijaju sve potrebne informacije o smeštaju, kao i o potrebnoj dokumentaciji. Oni koji pak biraju privatni dom, moraju da se informišu na licu mesta i u željenoj ustanovi dostavljaju dokumentaciju i potpisuju ugovor o smeštaju.
Kada proveravate podatke o domu, važno je znati i da svi pružaoci usluge domskog smeštaja za odrasle i starije (i državni i privatni) moraju posedovati licencu za rad Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ona se izdaje kao ograničena licenca na pet godina (kada se dobija prvi put), a kao puna licenca na šest godina.
Prema podacima ministarstva, lane je inspekcija socijalne zaštite u sedam slučajeva izdala zabranu rada neregistrovanim pružaocima usluga, a pored toga, u sedam slučajeva je odbijen zahtev za izdavanje, odnosno obnovu licence (nije bila dostavljena kompletna dokumentacija ili su odustali sami podnosioci zahteva).
Na pitanje o cenama smeštaja, u Ministarstvu podsećaju da su cene za državne domove utvrđene Rešenjem o izmeni Rešenja o cenama usluga ustanova socijalne zaštite, koje je donelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 16. januara ove godine.
– Što se tiče načina plaćanja, on je definisan članom 212 Zakona o socijalnoj zaštiti. Korisnik u troškovima smeštaja učestvuje celokupnom svojom imovinom (pokretnom i nepokretnom). Ukoliko lice nema prihoda ili imovinu, ili oni nisu dovoljni za plaćanje troškova smeštaja, a takođe nema ni lica koja bi po zakonu imala obavezu izdržavanja, obavezu plaćanja preuzima u celosti ili delimično budžet Republike Srbije. Kada su u pitanju privatni domovi, pružaoci sami formiraju cenu smeštaja i ona se neposredno ugovara sa korisnicima, odnosno platiocima usluga (srodnik, staratelj ili treće lice koje snosi troškove smeštaja) – objašnjavaju u ministarstvu.
Najveće interesovanje, s obzirom na liste čekanja, postoji za smeštaj u Gerontološkom centru Beograd, Gerontološkom centru Novi Sad, Gerontološkom centru Mataruška Banja i Gerontološkom centru Kragujevac.
Pitali smo i da li postoji prednost za neke kategorije, u smislu hitnog ili prijema „preko reda”. Odgovoreno nam je da se u slučaju kada postoji veći broj zainteresovanih od kapaciteta formiraju liste čekanja u skladu sa unapred definisanim kriterijumima.
Međutim, u slučaju kada se radi o korisniku koji je životno ili zdravstveno ugrožen ili ukoliko ne postoji drugi oblik zbrinjavanja, a neophodna je hitna intervencija, tada takvi korisnici imaju prioritet u odnosu na korisnike koji se nalaze na listi čekanja.
Najduže liste čekanja u državnim domovima postoje za smeštaj u Gerontološki centar Beograd, Gerontološki centar Novi Sad, Gerontološki centar Mataruška Banja i Gerontološki centar Kragujevac, kao i Dom za duševno obolela lica „1. oktobar” u Starom Lecu i Dom za odrasle i starije „Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac” u Novom Bečeju. U pogledu kategorije smeštajnih kapaciteta, najveća zainteresovanost je za smeštaj korisnika sa prvim i drugim stepenom podrške, tj. za stacionarni smeštaj, a u većim domovima veća je zainteresovanost za jednokrevetne sobe.
Uspeli smo da dobijemo i podatke u kojim gradovima tj. državnim objektima u Srbiji nema lista čekanja.
To su: Gerontološki centar Vršac, GC Kanjiža, GC Kruševac, GC Sombor, Dom Prokuplje i Dom Surdulica. Treba istaći i da se u pojedinim domovima broj osoba na listama čekanja kreće ispod 10, kao što su na primer u GC Bačka Palanka, GC Vrbas, GC Jagodina, GC Knjaževac, GC Mladenovac…
Što se tiče starosne strukture korisnika, a prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u 2022. godini je bilo 11,5 odsto osoba do 64 starosti, zatim 37,9 procenata osoba od 65. do 79. godine, a najviše korisnika je bilo u kategoriji 80 i više godina – 50,6 odsto. Podaci za 2023. godinu biće uskoro poznati.
U periodu od 2022. do 2023. godine za gerontološke centre opredeljeno je ukupno oko 22 miliona evra, od čega 10 miliona evra u 2022. i 12 miliona evra u 2023. godini. Kada se pogleda period od 2017. do 2024. godine, za tekuće i investiciono održavanje zgrada i objekata u gerontološkim centrima opredeljeno je ukupno oko 10 miliona evra.
U privatni dom i za 150.000 dinara
Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, domova za smeštaj odraslih i starijih, kaže da u Srbiji ima oko 260 domova za stare, sa kapacitetom nešto većim od 10.000 ležaja. Prosečan smeštajni kapacitet po domu je 40 mesta.
– Najviše domova ima u Beogradu, tu je najveća konkurencija, ali je zato i tržište najneuređenije i postoji nelojalna konkurencija. Recimo u Ćupriji, Paraćinu, Pirotu, Vranju, Kruševcu, Lapovu, Svilajncu, Užicu nema domova za stare, ni državnih, ni privatnih. U Jagodini, recimo, postoji državni dom, koji je uvek prebukiran, ali nema nijednog privatnog, i za tamošnje građane to predstavlja veliki problem. Ono što nije dobro jeste to što nema kontrole, retko dolaze zdravstvena i inspekcija rada, samo kad se nešto desi – ističe naš sagovornik.
Što se tiče cene usluga u privatnim domovima, one se kreću od 60.000 do 150.000 dinara, u zavisnosti od usluge i stepena podrške koje zahteva korisnik. Na cenu utiče i broj zaposlenih i njihova struktura, fiksni troškovi, održavanje objekta, plate radnika, saradnja sa spoljnim saradnicima…Lista čekanja ima i u privatnom sektoru, ali dobar i dom na glasu je manje-više uvek popunjen, piše Politika.
Neophodna dokumentacija za smeštaj u domu za stare
Popunjen Zahtev za smeštaj
Uverenje o državljanstvu
Izvod iz matične knjige rođenih, venčanih, umrlih za bračnog druga ili presuda o razvodu braka (ukoliko postoji)
Očitana lična karta i zdravstvena knjižica
Medicinska dokumentacija (nalaz specijaliste interniste, pulmologa, neuropsihijatra, nalaz specijaliste dijagnostikovane bolesti, serološke analize, HbsAGg, Anti HCV, Anti HIV, TPH analiza, test Vasermanove i negativan test na kovid)
Ček od penzije ili uverenje Fonda PIO da lice nije korisnik penzije;
Dokaz o posedovanju imovine, uverenje iz Katastra o vlasništvu nad nepokretnostima
Ugovor o doživotnom izdržavanju (ukoliko je sklopljen) ili drugi dokazi koji su od uticaja na troškove smeštaja
Ukoliko će punu cenu smeštaja ili razliku do pune cene smeštaja snositi neko od srodnika, potrebna je njegova izjava volje i potvrda o prihodima za poslednji kvartal
Izjava volje korisnika da želi smeštaj i da je saglasan da se novčana sredstva uplaćuju direktno na račun doma
Ako je podnosilac zahteva lice pod starateljstvom, potrebno je Rešenje o starateljstvu i saglasnost staratelja za smeštaj u dom
DOMOVI ZA ODRASLA I STARA LICA
Najveća cena
Četvrti stepen podrške – Gerontološki centar Beograd, RJ „Bežanijska kosa”, Beograd – 42.323 dinara
Treći stepen podrške – Gerontološki centar Beograd, RJ „Bežanijska kosa”, Beograd – 42.821 dinar
Drugi stepen podrške – Gerontološki centar Beograd, RJ „Bežanijska kosa”, Beograd – 47.231 dinar
Prvi stepen podrške – Gerontološki centar Novi Sad, RJ „Novo naselje”, Novi Sad – 54.373 dinara
Najmanja cena
Četvrti stepen podrške – Centar za socijalni rad Novi Kneževac, Domsko odeljenje „Novi Kneževac”, Novi Kneževac – 27.066 dinara
Treći stepen podrške – Centar za socijalni rad Novi Kneževac, Domsko odeljenje „Novi Kneževac”, Novi Kneževac – 29.667 dinara
Drugi stepen podrške – Centar za socijalni rad Novi Kneževac, Domsko odeljenje „Novi Kneževac”, Novi Kneževac – 32.723 dinara
Prvi stepen podrške – Centar za socijalni rad Brus, Domsko odeljenje „Brus” – 38.666 dinara
USTANOVE ZA SMEŠTAJ LICA OMETENIH U RAZVOJU
Najveća cena
Odrasla lica umereno i teže ometena u razvoju – Dom za smeštaj odraslih lica „Kulina”, Aleksinac, 36.548 dinara
Odrasla lica teško ometena u razvoju – Dom za smeštaj odraslih lica „Kulina”, Aleksinac, 41.526 dinara
Najmanja cena
Odrasla lica umereno i teže ometena u razvoju – Dom „1. oktobar” Stari Lec, Plandište – 32.425 dinara
Odrasla lica teško ometena u razvoju – Dom „Dr Nikola Šumenković” Stamnica, Petrovac – 38.310 dinara
