DA SUNČANJE BUDE LEKOVITO Evo kako da upijete što više vitamina D
Unsplash

Premda se ideja o hranjenju Sunčevom svetlošću možda čini futurističkom, činjenica je da su mnogi "gladni" vitamina D baš zato što premalo borave na suncu.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, najmanje milijardu ljudi na svetu ima manjak vitamina D, a zdravstvene tegobe sve su češće povezane sa nedovoljnom izloženošću prirodnoj svetlosti, piše Ivana Vodogažec. Na primer, osobe koje većinu vremena provode u zatvorenim prostorima sa veštačkim osvetljenjem sklonije su autoimunim bolestima.

Saznanja o važnosti sunca za zdravlje temeljno su potkrepljena naučnim istraživanjima, od kojih su mnoga objavljena na međunarodnim platformama PubMed, ResearchGate i ScienceDirect. Osim što preko kože podstiče stvaranje vitamina D (koji je, između ostalog važan za mišićno-koštani, kardiovaskularni, nervni i imuni sistem), utvrđeno je da sunce utiče direktno na aktivnost T-ćelija ključnih za otpornost organizma.

Dnevna svetlost takođe podstiče izlučivanje takozvanih hormona sreće – serotonina i endorfina, a nužna je i za uravnoteženu proizvodnju hormona melatonina koji omogućava spavanje i regeneraciju tokom noći. Sunce može da pomogne i u ublažavanju kožnih tegoba poput psorijaze, atopijskog i seboreičnog dermatitisa, ali samo ako se koža – oprezno i u dogovoru sa lekarom – izlaže jutarnjem ili kasnoposlepodnevnom suncu.

Sunce i nanošenja preparata sa zaštitnim faktorom

Ključna je umerenost – u svakom slučaju najpoželjnije je kratkotrajno učestalo izlaganje blagom suncu kako bi koža sa njim bila u direktnom kontaktu, a bez potrebe nanošenja preparata sa zaštitnim faktorom (SPF). Naime, naturopate i drugi stručnjaci koji se bave prirodnim metodama lečenja i nege smatraju da često nanošenje SPF filtera ometa stvaranje vitamina D u koži i da može da oslabi njene prirodne sposobnosti za odbranu i prilagođavanje. To ne znači da zaštitna sredstva uopšte ne treba koristiti, nego ih treba koristiti promišljeno i ciljano, najpre u situacijama kada je to nužno – na primer, ako smo izloženi jakom suncu i(ili) imamo vrlo osetljivu kožu koja burno reaguje na sunce.

Leti je svakako preporučljivo izbegavati duži boravak na suncu u periodu najjačeg zračenja od 10 do 17 sati (ili 18 sati, ako je koža jako osetljiva). Najblagotvornijim se smatra jutarnje sunce od 8 do 10 sati. Ako u tom periodu zbog posla ili drugih obaveza ne stignete da upijate prirodnu svetlost, probajte da provedete neko vreme na kasnoposlepodnevnom suncu.

Sunčane kupke su posebno energizujuće ako pritom meditirate, svesno se koncentrišući na blagodeti Sunca i upućujući mu zahvalnost. U povezivanju sa Sunčevom energijom važna je i – tama, s obzirom na to da je za zdrav bioritam ključna pravilna izmena dana i noći. Zato dovoljno spavajte, i to u potpuno zamračenom prostoru, jer već i tračak veštačke svetlosti može da ometa noćnu regeneraciju organizma. Upravo je spavanje u potpunoj tami odlična priprema za sledeće svitanje.

BONUS VIDEO

Komentari (0)

Loading