Kupala se kišnicom u buretu, tukli je i držali zatvorenu, a ovo ju je potpuno slomilo! Ceo region priča o njenoj tragediji!

Milica Kemez prošle noći je ispričala svoju potresnu životnu ispovest i time dirnula srca svih gledalaca televizije Pink, ali i zadrugara.

 

Naime, Milica je ispričala da je od treće godine živela u hraniteljskoj porodici narednih 11 godina. Tvrdi da je u tom periodu trpela nasilje i da nije ni znala da joj je biološka majka preminula, ali da je odlučila da se bori za sebe i život svoje sestre.

- Svi koji su išli u osnovnu školu znali su da uvek ima tema za pismeni, o mami i tati. Deca su me nazivala "domkinjom". U toj kući gde sam živela, ne znam kako je Centar za socijalni rad dozvolio da jednoj ženi, koja je psihički nestabilna, agresivna, koja nas je držala u toj kući... Ako mogu da nazovem nekim ispiranjem mozga. Bili su tu brat i sestra, oni su bili blago retardirani. Tu sam provela 11 godina. Ona nam je non - stop govorila da su nas ostavili, gajila je mržnju prema roditeljima, da to ne treba nikad da se oprosti, da je to katastrofa. Nisam znala 11 godina ko su meni roditelji. Klela sam svoju majku što me je ostavila. Ta žena nas je brutalno tukla za neke stvari koje su mizerne, dečije i hoću da kažem svoj deci koja imaju roditelje, treba da cene ono što imaju... I treba da budu srećni što ih imaju, to smatram najvećim bogatstvom koje jedan čovek može da ima. Sve ostalo je prolazno. Konstantno sam morala da se susrećem sa temom i pitanjem: "Odakle su mi roditelji". Ovo mi je trenutno najteži put da pričam ovo, jer pričam javno. Prosto, nisam mogla da pobegnem od toga. Ja sam u životu uvek gledala na ono što imam i trudila sam se da ljudi to ne znaju. Mnogi ljudi koji me poznaju, ne znaju moju životnu priču i ne želim da mi neko lepi etiketu - rekla je Milica.

Ovo priznanje je teško palo svim učesnicima koji su ovog trenutka imali priliku da shvate koliko su srećni što pored sebe imaju svoje najbliže i koji su im najveća podrška, a onda je nastavila da govori o tome zbog čega nije završila školu, ali i zbog čega je odlučila da ne tuži ženu koja ju je fizički i psihički maltretirala godinama.

- Žena mi nije dozvolila da idem na maturu, ni da upišem školu koju sam htela. Omalovažavala me je, govorila je da sam glupa i da ništa od mene neće biti. Držala nas je zatvorene. Izašli smo odatle tako što je moja sestra poslala pismo Centru za socijalni rad. Postalo je sve kritično, kupali smo se u buretu, nije bilo vode, kupali smo se sa kišnicom. Došli su u školu po mene da me pitaju da li je to istina, ja sam potvrdila.

- Odveli su me u prvu hraniteljsku porodicu dok ne završim srednju. Svi su znali da nas ta žena maltretira, niko nije reagovao. Imala sam strah od te žene, nisam želela da je tužimo, tada sam imala 14 godina. Ja smatram da je to nekažnjeno i znam da mnoga deca prolaze pakao u tim hraniteljskim porodicama. Smatram da je to biznis - ispričala je Milica.

 

Milica je ispričala da je sasvim slučajno upoznala svog brata, a da je ostalu familiju videla tek nakon smrti oca.

- Saznala sam da mi majka nije živa, ja to nisam znala, njenu sliku sam videla prvi put na grobu i to je bio jedan od najtežih trenutaka u mom životu. Moja deda mi je umro posle. Otac se javljao toj ženi, ali je ona rekla da smo nas dve srećne. Majka mi se zvala Mirela. Brata sam upoznala sasvim slučajno dok je momak moje sestre hteo da se šetamo. Hteo je da me spoji sa nekim momcima, sasvim slučajno sam upoznala, odmah sam saznala da mi je brat. Upoznala sam brata po ocu u parku. Pola familije sam upoznala nakon smrti oca. Pričali su da ima rak, ali obdukcija je pokazala da nije. Ja sam se posle sabrala i počela da studiram. Upisala sam Višu poslovnu. Završila sam za frizera, srednju. Htela sam da se izgidnem iz cele situacije. U trećoj hraniteljskoj porodici, ta druga žena je napravila od mene žensko i da budem dama. Zahvaljujući toj ženi ja nisam skrenula sa puta. Ipak, morala sam da odem iz te kuće jer sam vremenom postala Pepeljuga. 

- Sestra je otišla u Beograd da studira, bila je u internatu. Otišla sam na ulicu, počela sam da radim u salonima. Bilo mi je jako teško, nekako sam pregurala. Uvek sam bila nasmejana. Volim svoj posao. Bilo je dana da nemam hleba, ne stidim se toga. Počela sam da zarađujem solidno, oko šezdeset hiljada. Kada sam ja shvatila da se ništa ne menja i da uz sav moj trud moja plata neće da se povećava, otišla sam sa 100 evra iz Srbije u Švajcarsku. Radila sam u klubu, bila sam promoterka. Dve godine sam bila tamo. Svi su mi se smejali da neću da otvorim salon, ali ja sam bila odlučna. Stala sam na svoje noge - govorila je Milica.

Tokom Miličine potresne ispovesti stiglo je mnogo poruka podrška sa svih strana.

Pogledajte BONUS video:

Teška životna priča učesnice Zadruge 3!