Aleksandra Subotić morala da PROSI ZA HRANU kod komšija, molila da je puste da se OKUPA?!

Učesnica rijaliti programa "Zadruga" više puta je pričala o svom životu od pre šest godina.

 

Naime, tada je njena majka Ljuba Pantović bila u rijalitiju "Farama", a njen otac Karađorđe Subotić u zatvoru, ali je navodno sakrila one najteže momente koje je preživljavala kao maloletnica.

- Aleksandra je u svim rijalitijima u kojima je do sada bila učesnica pričala o gorkoj sudbini i momentima koji su za nju kao tinejdžerku bili bolni i stresni. Ona je pričala samo deo priče, ali ju je bilo sramota da do detalja iznese sve što joj se dešavalo. Naime, Ljuba ju je ostavila bez dinara kod kuće, Karađorđe je bio iza rešetaka i on je neplanski pao, pa ni on nije ostavio naslednici ništa za život. Bila je primorana da se bori. Tada je bila u lošim odnosima sa stricem Srboljubom Subotićem, te ni od njega nije imala pomoć - istakao je izvor za "Rijaliti" pa potom dodao:

-Aleks je bila gladna svakoga dana. Bilo je dana kada je odlazila u krevet, a da pre toga ništa nije jela. Pila je tablete za spavanje kako bi prespavala glad. Ujutru bi odlazila kod prvih komšija kako bi isprosila bilo šta za jelo, makar parče hleba, kako bi preživela dan. Oni su joj u početku izlazili u susret, ali kasnije su joj zatvarali vrata pred nosom i nisu hteli da je prime u kuću. Kada je ostala bez struje, Aleksandra nije mogla ni da se kupa, ni da održava higijenu - priča izvor "Rijalitija" koji je dobro upućen u život atraktivne zadrugarke, pa potom nastavlja:

- Nekada je prolazilo i po tri dana, a da je bila neokupana i gladna. Viđali su je raščupanu i unezverenu kako ide da moli komšinicu da se okupa, ali su je uglavnom vraćali s vrata: "Terajte tu k*rvu iz dvorišta, samo nam mafijaška bednica treba. Da nam donese neku bolest u kuću. Nek ide nek zaradi pare. Neradnica bedna", moglo se čuti iza Aleksandrinih leđa svaki put kada ju je neko odbio za pomoć. Bila je žigosana i nepoželjna. Komšije su je viđale kako plače na sav glas u dvorištu svoje kuće i moli strica da joj pomogne. Ti krici su bili užasni. Jedino su starije žene htele da joj pomognu. One su joj davale jaja, mleko, kao i hleb. Zbog njih je i preživela te grozne momente. Aleksandra je ovaj period svog života zauvek potisnula i ne želi da ga se seća, to je za nju najveća trauma u životu. Zaklela se sebi da nikada neće proći nešto slično i da će iz blata postati neko i nešto. Zbog toga je pošla put rijalitija, u tome je videla spas.