"Zvali su me da budem političar, ali.." : Miloš Biković otkrio detalje svog života o kojima ranije nije govorio!

- Otvoreno su me zvali iz raznih stranaka da postanem član njihovih partija. Na sve te pozive sam se uljudno zahvaljivao i odbijao ih. Nikada zbog toga nisam doživeo neku presiju ili neprijatnu situaciju. Niko me nije zvao i rekao: "A nećeš?! E, sada ćeš da vidiš kako ćeš da prođeš." Jasno je kojom profesijom se bavim i njoj sam maksimalno posvećen. Smatram da javne ličnosti treba da koriste svoju slavu i uticaj da ukažu na neki problem u društvu, ali da nema potrebe da se obavezno bave politikom.

Miloš kaže da mu je žao što je došlo do prekida snimanja filma i serije "Košare".

- Nismo se udostojili kao narod da uradimo taj projekat onako kako ti heroji zaslužuju. Očekivao sam da će se tako nešto dogoditi jer imam utisak da se rat i dalje vodi nad grobovima i sećanjima tih ljudi. Odrekao sam se honorara od tog filma, jer nisam želeo da uzmem ni dinar da bih se uopšte udostojio da glumim u njemu. Nadam se da će se sve nesuglasice rešiti i da će se snimanje filma nastaviti. Država u ovakvim situacijama mora da reaguje ako se već takav projekat našao u rukama ljudi koji ne mogu da ga realizuju.

- Politička situacija se razlikuje od države do države. Imate zemlje u kojima glumci otvoreno podržavaju različite partije i kandidate za predsednike, a ima i onih u kojima situacija nije takva. Ali pričaću o Srbiji. Mislim da kao glumac ne treba da se bavim politikom jer nemam sve informacije koje su mi neophodne... Da bih bio uspešan u tome, morao bih da znam šta je provokacija, da li, tačnije, kako inostrane službe dejstvuju u zemlji, da li postoji zamaskirani javašluk i korupcija, ko je zaista žrtva, a ko se proglasio žrtvom da bi mogao da vrši agresiju, ko šta finansira... To su sve pitanja na koja bih morao da znam odgovore da bih uopšte mogao da se založim za neku političku opciju. Zato sam uzdržan po tom pitanju. Ne bih želeo da zbog svoje neinformisanosti mnoge ljude navedem na pogrešan put. Kada zbog tebe jednom naprave pogrešan izbor, ne možeš kasnije da im kažeš "Izvinite". Posle toga mi više nikada neće verovati, izgubio bih svoj integritet i pitali bi me: "Zašto o tome nisi ranije razmišljao nego se sada kaješ." Morao bih da budem potpuno posvećen politici, da bih se njome bavio, a ja to ne želim.

Bez obzira na to što ga politika ne privlači, Biković se više puta tokom karijere našao u društvu političara. Jedan od najmoćnijih ljudi na svetu, predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin dodelio mu je priznanje "Medalja Puškina" za zasluge u oblasti kulture i za zbližavanje kultura i nacija.

- Ta nagrada mi je dala ohrabrenje i vetar u leđa. Bilo je to veličanstveno priznanje pogotovu jer sam ga dobio iz Putinovih ruku. Mi smo u potpunosti diskreditovali naše institucije. Kod nas se često podrazumeva neki pogubni dvosmisleni kontekst kada ti predsednik ili ministarstvo dodeli neku nagradu i uvek se na to gleda sa zadrškom kao da su ti to dali zato što je to marketinški potez za onog koji uručuje, a ne zato što taj orden zaslužuješ svojim delima. U Rusiji institucije nisu diskreditovane i kod njih se u državne nagrade ne sumnja toliko.

Miloš živi na dva kontinenta, stalno putuje, pa je tako nedavno letovao u Hrvatskoj. Zbog boravka u susednoj zemlji suočio se sa salvom negativnih komentara. Dok su ga jedni pitali šta traži u "Ustašiji", drugi su mu poručili da "Oluja i Jasenovac za njega nemaju nikakvu cenu." Biković, međutim, kaže da to nije tačno i poručuje da osuđuje sve zločine Hrvata:

- Razumem ljude koji su to komentarisali jer su rane od posledica ratova i ratnih zločina koje su ustaše počinile, a koji su bili monstruozni, i dalje sveže. Važno je znati da odlazak u Hrvatsku nije podrška tim zločinima. Onda bi i odlazak u Nemačku bio podrška nacistima, a putovanje u Ameriku podrška NATO bombardovanju Srbije. Ako sve to tako posmatramo, onda bi trebalo da se zatvorimo u kuću i nigde da ne izlazimo - kaže Miloš.

Miloš je pandemija koronavirusa naterala da kupi kuću u selu nedaleko od Valjeva. Tamo pronalazi mir od gradske vreve i gužve.

- Još uvek nemam vremena da obrađujem zemlju i sadim voće i povrće, ali biće vremena i za to. I dalje imam mnogo posla u Beogradu da bih stigao da se bavim time.

- Neophodno je da komuniciramo sa ljudima. Kontakt kroz kulturu je način na koji se zemlja najbolje predstavlja u svetu. Tako se otadžbina štiti pre nego što dođe u situaciju da se brani. Kada odem u Hrvatsku, ja predstavljam svoju Srbiju. Hrvati me prepoznaju i pitaju me kada će drugi deo filma "Južni vetar" ili kada će konačno početi da se prikazuje film "Hotel Beograd". To su važne stvari. Dobro je da smo po kulturi prepoznatljivi! Nema ničeg lošeg u tome da oni dođu kod nas, niti da mi odemo kod njih. Niko me ne može ubediti da u Hrvatskoj žive samo ustaše i da svi oni mrze Srbe. Budućnost srpsko-hrvatskih odnosa jeste u tome da normalni, miroljubivi, ispunjeni i srećni ljudi stvaraju nove veze koje će jednog dana promeniti odnos između ova dva naroda, ublažiti mržnju i zaceliti rane. Verujem u to, pa se u skladu sa tom verom i ponašam.

Miloš je rođen samo tri godine pre raspada SFR Jugoslavije. Poput mnogih porodica, i Bikovićeva je u ta ratna vremena živela u lošoj materijalnoj situaciji.

- Devedesete godine bile su teške za nas. Tata je ostao bez posla i bilo je momenata kada nismo imali ni za najosnovnije potrebe, a sok i čokolada su nam bile luksuz. Ali nije tada bilo teško samo nama već celoj naciji.

Bez obzira na to što nije bilo para, što se nije putovalo i uživalo u izobilju, Miloš nije, kako tvrdi, imao nesrećno detinjstvo:

- Sa drugarima sam često igrao košarku, fudbal i ostale igre koje su zahtevale da budemo aktivni i da se družimo. Imali smo sreće, jer današnje generacije odrastaju uz ekrane mobilnih telefona i ne viđaju se, već se igraju u tom virtuelnom svetu, nesvesni posledica.

Printscreen

Pogledaj galeriju

Instagram

Pogledaj galeriju

Printscreen

Pogledaj galeriju

Printscreen

Pogledaj galeriju

 Završio je Osnovnu školu "1.300 kaplara" na Zvezdari i bio je odličan đak.

Sok i čokolada luksuz
Tata je bio ostao bez posla i bilo je momenata kada nismo imali ni za najosnovnije potrebe, a sok i čokolada su nam bile luksuz
Miloš Biković

- Omiljeni predmet mi je bio srpski zato što smo učili o književnosti i umetnosti, a voleo sam i likovno.

Kada je počelo NATO bombardovanje 1999. godine, Miloš je imao 11 godina i bio je peti razred osnovne škole.

- Tokom celog bombardovanja bio sam u Beogradu sa porodicom. Posle nekog vremena više se nisam ni obazirao na sirene, već sam nastavljao da se igram sa drugarima u kraju. Majka mi se zbog toga sekirala, pa sam to prestao da radim da je ne bih dodatno stresirao.

Pet godina kasnije upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju. Iako ga svi doživljavaju kao finog, dobrog i smernog momka, tih godina kao tinejdžer bio je nestašan vragolan.

Žao mi je što nisam igrao sa Milenom Dravić
Biković žali što nije uspeo da zaigra sa našom legendarnom glumicom Milenom Dravić, koja je preminula oktobra 2018. godine.

- Krivo mi je što nisam imao prilike da sarađujem sa velikom Milenom Dravić. Gledao sam je u predstavi koju je igrala zajedno sa Borom Todorovićem u Zvezdara teatru i bila je sjajna kao i uvek. Žao mi je što nisam igrao i sa Brankom Plešom.

- Imao sam jedinicu iz vladanja zbog bežanja sa časova i raznih glupiranja tokom nastave. Ne svraćam više tamo, ali svaki put kad prođem kolima ili peške, gledam u to dvorište i u"nove klince" sa nekim posebnim osećanjem nostalgije. U kontaktu sam jedino sa profesorkom ruskog jezika, koja mi je bila i razredni starešina. Pozovem je na svaku premijeru nekog svog filma ili predstave. Bio sam i u kontaktu sa profesorkom srpskog, koja je bila jedan od značajnijih pedagoga u mom životu. Nažalost, ona je pre nekoliko godina preminula.

Veliki uzor u Miloševom životu od detinjstva do danas ostao je njegov 16 godina stariji brat, monah Mihailo. On je život posvetio Bogu još kada je Biković bio dete, zbog čega se često susretao sa različitim pitanjima svojih prijatelja.

- Mojim drugarima je bilo čudno što je on monah. Često su me pitali: "Šta mu se desilo pa se odlučio na to?" Kao da to nije nešto sto pripada srpskom nasleđu. Pa i osnivači naše države su se nakon brojnih urađenih stvari za zemlju i svet povlačili i posvećivali Bogu. Predano monaštvo jedan je od garanta zdrave nacije. Oni stvaraju energetsku stabilnost za ceo narod. Često se savetujem sa bratom kada ne znam kako da postupim u određenim situacijama, a moram da priznam da mi daje savete i onda kada to ne želim.

Miloš Biković i italijanski producent Andrea Jervolino nedavno su u Srbiji otvorili dva studija za izradu kratkih animiranih filmova. Prvi zvanični ugovor potpisali su sa velikom holivudskom zvezdom Džonijem Depom. Poznati glumac pozajmiće glas ptici Pafin u kratkometražnoj animiranoj seriji "Pafini", koja će u potpunosti biti dizajnirana i proizvedena u našoj zemlji.

 - Do sada je u ova dva studija koji su otvoreni u Beogradu i Novom Sadu posao dobilo oko 70 ljudi. Nadamo se da će do kraja godine taj broj porasti na 100, a da će u roku od tri godine biti 600 zaposlenih. Mnogo mi je drago zbog toga jer su to uglavnom mladi ljudi - kaže glumac.

Mihailo je bio uz svog mlađeg brata i kada je Miloš odlučio da se bavi glumom. Ljubav prema sceni iskazao je još u detinjstvu, a prvu veliku ulogu dobio je 2004. godine u seriji "Stižu dolari".

- Otišao sam u školu glume kod Nenada Nenadovića kada sam imao 13, a sa 14 sam osetio da ću se time baviti celog života. Još tada sam kucao na sva moguća vrata ne bih li dobio neki angažman. Sve što su mi predlagali prihvatao sam da radim. Išao sam na opštinsko takmičenje iz recitovanja i nisam postigao uspeh, ali me je članica žirija Olivera Viktorović zapamtila. Kada su počeli rad na seriji "Stižu dolari", na prvom snimajućem danu rekli su: "Fali nam klinac, još uvek nismo našli sina Draganu Jovanoviću i Branki Pujić". Olivera je u tom trenutku odgovorila: "Znam ja jednog. Bio je nedavno na takmičenju iz recitovanja, on bi mogao da igra Nebojšu" - priseća se Biković kako je ušao u svet glume.

Producenti serije stupili su u kontakt s njim preko osnovne škole u koju je išao.