Ekskluzivno Slaven Došlo za "Alo" otvorio dušu i otkrio nepoznate detalje iz svog života

Slavenova ljubav prema glumi rodila se još u detinjstvu i pokazala kao neraskidiva veza.
Na pustolovinu na daskama koje život znače uputio se iz svog rodnog grada:

- Tek sada shvatam koliku sam sreću imao što su me roditelji kada sam bio mali vodili u pozorište i tada sam dolazio do zaključka da mi je svaka odgledana predstava u rodnom gradu bila neki novi prozor u svet. Dok glumi čovek se odmori od banalnosti svakodnevnog zivota, od samog sebe. Velika je privilegija da kroz igru možeš na par sati da se distanciraš od svega - kaže Slaven.

Pored raskošnog glumačkog talenta, Slaven ima i glas na kome bi mu pozavideli mnogi pevači, on nam je otkrio da je od pevanja, a ne glume zaradio prve pare.
- Čitav život pevam. Još kao malog majka me je vodila sa sobom kada krene kod frizera, kozmetičara, u prodavnicu, a ja sam, gde god bi se našao, pevao i recitovao pa sam na taj način zaradio svoj prvi novac i uvek dobijao slatkiše -

Sa prvom većom dobijenom sumom novca Slaven se vratio sa jedne ekskurzije: - Sećam se da sam baš brzo potrošio pare koje sam poneo, a onda sam došao na ideju da napravim koncert u sobi i bilo je daj šta daš, ali sam se u Sombor vratio sa pozamašnom cifrom -

"Vlažnost" , "Panama" , "Besa" , "Biser Bojane" , "Vojna akademija" samo su neke od uloga posle kojih je Došlu rasla popularnost, a on naglašava šta je ipak najvažnije što mu gluma pruža:
- Svaka uloga mi je donela novo shvatanje, ne mogu da odlučim koja mi je bila najdraža, ali ono što je sigurno jeste da su mi pomogle da više razumem život. Različiti profili likova koje sam igrao vodili su me ka tome da budem bolji čovek, što je valjda i suština -

Publika ga voli na pozorišnoj sceni, kao i na bioskopskom platnu i TV ekranima, ali mladi glumac otkriva koja scena je ipak najbliža njegovom srcu.

- Osnova jeste da je najbitnije s kim i na čemu radiš, ali sam shvatio da pozorište ima posebnu draž, to je živa stvar i najviše mi prija - rekao je glumac za "Alo!".

Pitali smo Došla i u kojim situacijma pribegne glumačkim umećima u svakodnevnom životu:
- Mislim da je život svih, gluma, gluma, gluma, pa malo neke istine, pogotovo sada u ovom vremenu. Naučio sam da iako nisam raspoložen ipak pokažem drugo lice - reko je Slaven i otkrio kakav je kada su emotivni odnosi u pitanju:
- Trudim se da što istinitiji budem u životu i da u tim odnosima ne glumim, iako mi se možda i to nekada omakne, trudim se pre svega da budem iskren prema sebi -

Poznato je da su glumci oduvek voleli da rade intervjue u kafanama, jer uz čašicu rakije razgovor bolje teče, a kakva je situacija sa Došlom?

- Imao sam raznovrsan odnos sa alkoholom (smeh). Jedno vreme sam i svašta i dosta pio, pa sam onda prestao skroz. Sada ga pomalo opet uvodim, ali pošto nemam više 18 godina i prostora da dva dana dolazim sebi kada bih pio viski, a uz pesmu "Ne dam bolu" i "Sunce ljubavi" sečem vene - otkrio je glumac. 

Zbog Kineza završio u kanalizaciji

Došlo nam je ispričao anegdotu sa snimanja jedne od najgledanijih serija u kojoj je tumačio glavnog junaka.
- Snimali smo "Vojnu akademiju" više od 12 sati, Tamara Krcunović, Nebojša Milovanović i ja smo bukvalno bili u kanalizacionom odvodu. Ispred je samo trebalo da se pojavi kineski major koga je i igrao čovek iz Kine, statista i trebalo je da kaže "Ja sam pravi major“, pošto je bio u plavom odelu od glave do pete, non-stop je sa kineskim akcentom ponavljao "Ja sam plavi major", posle više pokušaja mi smo od smeha skoro upali u kanalizaciju tako da je ta scena tu bila završena i na kraju nije ni ušla u seriju. - otkrio nam je Slaven.

Zvezda predstave "Sa druge strane jastuka" uskoro puni 30 godina i ističe da je ipak naučio šta je najvažnije u životu: - Shvatio sam da je sloboda jedna ozbiljna disciplina. Isto koliko god želeli nešto da kontrolišemo mislim da nemamo izbora nego da se prepustimo -

Na pitanje kako bi voleo da izgleda njegova biografija kada se jednog dana osvrne i pogleda iza sebe Slaven je imao jasan odgovor:

- Jedino što se računa jeste kakav si bio sa ljudima. Džaba i šest Oskara ako si ti na tom putovanju povređivao druge - zaključuje glumac rođen na Zapadnobačkom delu Vojvodine i otkriva na kom putovanju je on spoznao sebe:

- Jedno vreme ništa nisam kupovao samo sam putovao i mislim da je to najbolja investicija. U Indoneziji sam bio očaran jednostavnošću življena tih ljudi koji se zadovoljavaju malim stavrim i žive za trenutak. Potpuno drugačija kultura. Kultura u kojoj se npr. jedu insekti - I otkriva još da je i on probao neke uši, ali da mu ipak nisu bile po ukusu.

Pitali smo ga da li postoji Slaven pre i posle popularnosti:

- Pokušavao sam da shvatim koliko tu uopšte Slavena ima, imam prijatelje sa kojima sam odrastao, dan danas se družimo, sestra, roditelji i mislim da bi svi ipak rekli da je to sve jedan isti Slaven, a i ja mislim da je tako -

Na glumačkoj sceni Slaven tek treba da ispiše svoje zlatne uloge, ostvari dečačke snove koje je sanjao gledajući kao mali predstave u rodnom gradu, ali bez dileme odgovara šta mu je ipak najbitnije da postigne:

- Ako treba da biram da li ću da budem bolji glumac ili čovek, uvek ću da biram ovo drugo, jer na kraju se samo to računa - završava Slaven dok publika sa osmehom na licu prepuna utisaka nakon predstave napušta pozorište na Terazijama.

Nenad Vujanović

Pogledaj galeriju

Nenad Vujanović

Pogledaj galeriju

Nenad Vujanović

Pogledaj galeriju

Nenad Vujanović

Pogledaj galeriju

Nenad Vujanović

Pogledaj galeriju

Nenad Vujanović

Pogledaj galeriju

Nenad Vujanović

Pogledaj galeriju

Nenad Vujanović

Pogledaj galeriju

Nenad Vujanović

Pogledaj galeriju